Mnogo je ovih dana rečeno o Vojislavu Šešelju, nekadašnjem čudu od djeteta, pravničkom i profesorskom geniju koji je kasnije poludio i postao esencija zla, onog koje će paliti sela i gradove, kopati masovne grobnice i proljevati nevinu krv. Za neke je Šešelj i dalje heroj, za one malo više dvolične, Šešelj je „i heroj i zločinac”, šta god to značilo, za treće, žrtve njegovih zločina, Šešeljeva šetnja po slobodi je znak da pravde na ovom svijetu nema i da je u Den Haagu nema i neće biti pogotovo. Ipak, možda najbolji opis bruke za Tribunal, lažne neugodnosti za Srbiju i očaja za žrtve, dao je Andrej Nikolaidis, nazvavši Vojislava Šešelja „zlim klovnom” za čijom trbušinom i crvenom nosom ide „vojska” krezubih propalica, miševa koji koračaju prema dubokoj vodi u kojoj će se prije ili kasnije udaviti. Zli klovn Šešelj i dalje organizira svoje cirkuske predstave i dalje sipa svoj zmijski otrov i dalje je na njegovim predstavama ista horor – kostimografija, samo su vremena drugačija. Vrijeme Šešelja je odavno prošlo, bar se nadamo da je tako.
Vojislav Šešelj: Zlo stiže iz Amsterdama
481