– U svoj našoj jurnjavi, haosu, ludilu, sebičluku, borbi, ustajanju i padanju, desi se trenutak koji nas zaledi u pokretu. Zaustavi nam dah. Nešto utrne u grudima. Da li si čuo? Šta? Ne… Kad? …….. Tišina. Muk.
Nikad nisam imala priliku da te upoznam. Mislim da sam jednom okružena svitom protrčala pored tebe. U napadu novinarskih pitanja, visoko podignute glave, krajičkom oka jednom sam te videla. Nisam mogla da ti priđem jer sam se branila i nogama i rukama u nekoj svojoj borbi. Ali da sam to uradila, rekla bih ti da mi je čast što živim kada i ti veliki umetniče. Nisam upoznala tebe, ali sam ti znala dušu. Znala sam ti srce. Ostavio si ih u svojim pesmama. Rezgovarali bi pogledom. Osmehom. Stiskom ruke. Putuj sad… Odmori se od ove ljudske tame, od ovog našeg blata. Živi u svetlosti kojoj pripadaš. Zavidim ti. Nema vise bola, nema vise razocaranja. Uspeo si. Živećeš zauvek. U meni. U svima nama – napisala je Jelena i mnogima izazvala suze u očima.
Pročitajte dirljivu posvetu Jelene Karleuše: „Odmori se od ove ljudske tame, od ovog našeg blata. Živi u svetlosti kojoj pripadaš“
259