Generalno govoreći, bogataši znaju da budu odvratni. Teško je ne prezirati osobu koja mlati opsceno visoke bonuse za čerupanje zdravstvenog osiguranja, zatvara sirotišta da bi sagradila solitere, ili valja oružje zemljama trećeg svijeta. Ali bogati su posebno odvratni na letovanju, kad daju sebi oduška posle svog tog stresa koji im izaziva prodaja duše đavolu.
Popričali smo sa ljudima koji su radili u elitnim granama turističke industrije Grčke, Francuske, i Španije da bismo saznali šta su sve vidjeli od naj-$$$ mušterija.
RASIZAM U GOLF KLUBU
„Jednom je američki bankar od četrdesetak godina svratio u naš hotel sa afro-američkim batlerom. Bankar se nije bavio bukvalno ničim osim golfom. U startu sam naivno zaključio da batleru i nije loš posao, imajući u vidu koliko mu je sumanuto bogat gazda. Ali onda je bankar ispalio nešto najgore što sam čuo u životu: Greškom je poslao golf lopticu među drveće, a onda se okrenuo ka meni i rekao „Vratiće mi je moj labrador”. Batler se istog trenutka zatrčao ka šumarku da nađe lopticu.
„Drugom prilikom je jedan Nijemac zakupio apartman za sebe, i još tri sobe za svoje telohranitelje. Čim je stigao, tražio je da mu pokažem okolinu hotela u golf-kolicima. Sjeo je na mjesto suvozača sa flašom vina između nogu, i naredio gorilama da prate kola pješice iako je bilo mjesta za još dve osobe. Kaskali su za nama 45 minuta. Povremeno bi mi tražio da ubrzam da bi ih potjerao u sprint – smijjao se kao lud tokom cijele vožnje.”
Kristof, recepcionar i menadžer golf kluba – Dovil
POSEBNA PROSLAVA ROĐENDANA
„Jedna ruska porodica je došla u Madrid da proslavi rođendan svoje najmlađe kćerke. Čim su kročili u hotel, prije nego što su i ostavili prtljag, tražili su da im naručim helikopter ili mali avion koji će ih pokupiti sa vrha hotela iste večeri i provozati iznad grada. Tokom leta, htjeli su da bacaju balone u nebo – balone na kojima će ispisati rođendanske želje za svoju najdražu devojčicu. Let je trebalo da prati njena omiljena pop pesma. Naravno da nisu htjeli da čuju odrečan odgovor; bili su spremni da plate koliko god je potrebno da ostvare svoje planove.”
Glorija, lični asistent gostiju – Madrid
EGEJSKE ORGIJE
„Četiri Rusa iznajmila su dve jahte za obilazak grčkih ostrva, jednu za njih a jednu za grupu mladih dama čije su usluge takođe iznajmili. Ubrzo je krstarenje počelo da liči na porno set. Od kako smo isplovili, gosti su šetali goli pred cijelom posadom, a uskoro su počeli i da seksualno opšte pred nama. Bilo mi je jako neprijatno sve vreme, ali tehnički gledano iznajmljen brod je privatno vlasništvo mušterije; ako ne zahtjevaju da im se i posada pridruži, možemo samo da diskretno ćutimo.
„Orgijali bi po celom brodu od jutra do večeri, a onda bi vratili djevojke na njihovu jahtu u čamcu na naduvavanje. Možda zvuči uzbudljivo, ali nije bila najbolja radna atmosfera. Ipak, bitno je samo da mušterija bude zadovoljna. A otišli su zadovoljni.”
Mihael, kapetan broda – uglavnom Kikladi
KAO KOD KUĆE
„Moj hotel nudi nekakvu ‘od kuće do kuće’ uslugu za goste koji bi dolazili na duži boravak. To obično znači da promijenimo tepihe, sofe, zavese, i takve stvari da bismo im omogućili da se osećaju kao kod kuće tokom tih par mjeseci. Ali sve se to menja kad ulete Arapi ili neka kraljevska porodica. Nedavno smo morali da zamenimo kadu u jednom od apartmana – gosti su zahtijevali da bude zlatna i optočena dijamantima.”
Marija, menadžer za odnose sa klijentima, Madrid
KOKAIN NA PALUBI
„Lletom radim kao šef posade na luksuznim jahtama – neki ih zovu „malim jahtama”, ali ove igračke za bogate su obično vrijedne nekoliko miliona dolara. Posao mi je da uskladim funkcionisanje broda sa očekivanjima gostiju, kao i da nadgledam članove posade kad se otrgnu kontroli.
„Jednom prilikom je neki Englez iznajmio jahtu od 35 metara i poveo prijatelje na krstarenje od nedelju dana. Sve sami kapitalisti veterani od po pedesetak godina iz finansijskog sektora, voljeli su da se hvale svojim mladim devojkama i njihovim veštačkim sisama. Umeli su da se zabavljaju, što znači da su pretrpali brod zalihama kokaina. Još prije plovidbe, brižljivo su sakrili drogu na nekoliko mesta. U početku je bilo uzbudljivo, ali nije ih lako takve ispratiti. Posebno gazda koji je šmrkao bez prestanka – prije ručka, prije skijanja, prije pecanja, u sred noći… Tako je to išlo nekoliko nedelja. Jednog dana sam naišla na zalihu težih droga na palubi, i nisam mogla više da izdržim. Spakovala sam se i koliko sutra potražila zdravije radno mjesto.”
– Sofi, šef posade na krstarenju, Karibi i Kikladi
SRPSKI PRAVOSLAVAC
„Ljudi obično traže žene i drogu. Ako nećeš lično da ih snabdijevaš, treba samo da ih uputiš na prave ljude. Droge nije teško nabaviti, iako su užasno skupe. Žene je malo teže. Ipak, moje najluđe iskustvo sa bogatim klijentom nije se ticalo ni kurvi ni kokaina. U glavnoj ulozi bio je jedan srpski direktor, veliki vernik.”
„Prvog dana je tražio da mu preuredim nameštaj, narežem mu par diskova vizantijske muzike, i načnem nekoliko flaša šampanjca (svaka je koštala po 1,500 EUR). Takođe je zahtijevao da ga svugdje pratim – na plažu, na večeru, na razne zabave. Nije mi dao da ga puštam iz vida, što mi je u stvari baš prijalo. A onda, jedne večeri po povratku sa neke lude žurke, odlučio je da pod hitno moramo da odemo na Tinos – manje ostrvo nekih sat vremena od Mikonosa – da bi on upalio svijeću. Tinos je kao Ibica za grčke bakice pravoslavke. Iznajmio je brod od 40 metara, i već u sedam sledećeg jutra bio sam na Tinosu, okružen staricama koje na koljenima puze do Bogorodičine crkve da bi se pomolile.“
Manos, portir – Mikonos
BOGATI PENZIONERI, NEŠTO NAJGORE
„Najgori posao koji sam ikad radila bio je na jahti. Imala sam dvadeset godina tog ljeta, i odlučila sam da bi bilo sjajno da zaradim krstareći grčkim ostrvima. Jedna prijateljica koja je već tamo radila našla mi je posao konobarice u ugostiteljskoj agenciji. Rekli su mi da moram da budem na raspolaganju mušterijama 24 sata dnevno, i da se nikad ne žalim. Takođe su mi rekli da je plata 750 EUR nedeljno, što je meni značilo da ni nema šanse da se ikad požalim.”
„Poslali su me na luksuzni kruzer koji su iznajmila dva ruska para od po sedamdesetak godina. Jahta ih je koštala 75,000 nedeljno, a uz nju su naravno išle usluge posade: nas dvoje konobara, kuhar, kapetan, i čistačica. Putovali smo Jonskim morem, dakle Paksi, Lefkada, Kefalonija.”
„Od samog starta ponašali su se bezobzirno. Čim sam im poslužila škampe, jedna od žena tražila je da ih joj ja ljuštim. Sve vrijeme sam mislila kako bi joj rado nabila te škampe u lice, ali nisam ništa rekla. Čim su završili sa obrokom, ona druga je tražila da joj izmasiram stopala. Rekla sam joj da je moj posao samo da im služim hranu i piće, oni su zvali agenciju da se požale, ja sam dala otkaz. Sljedećih par dana, dok brod nije stigao do Lefkade gde je čekala devojka koja će me zamijeniti, jedna od Ruskinja bi me zvala „kučkicom” kad god bi se olešile.
„Takođe je zvonila u sred noći da joj sipam vode. Čekala je da kuhar spremi obrok da bi onda zahtevala nešto drugo. Namjerno je prosipala vino na pod da bi čistačica morala da ga briše. Povrh svega, kad god bih prišla stolu da im dosipam piće, jedan od dva muškarca bi me hvatao za butine. Išao je sve više i više, dok mu nisam rekla da ću se požaliti njegovoj ženi. Eto šta se dešava kad starci imaju više para nego pameti. Znaju da im nije ostalo još mnogo vremena, pa se iz…. gde god stignu. Sišla sam sa broda na Lefkadi, odvezla se kući trajektom, nisam dobila platu.”
Dimitra, konobarica na jahti – uglavnom u Jonskom moru
VINO SA NEBA
„Radio sam kao somelijer u restoranu hotela od pet zvjezdica. Bogati klijenti bi mi obično tražili svoje omiljeno vino, čak i ako ga nemamo na listi. To i nije tako strašno, osim što bi vino obično bilo sa druge strane svijeta. Stalno sam morao da zovem ljude u Parizu, Londonu, Njujorku ili Buenos Airesu da bi im našao omiljeno piće. Vina su koštala dvij do sedam hiljada po flaši, plus avion i pilot koji bi ga doneli do Barselone na vrijeme za večeru.”
Gustavo, somelijer – Barselona
NEPRISTOJNA PONUDA
„Oženjeni muškarci nekad flertuju sa mnom. Nude mi piće za barom, daju mi svoje brojeve, rijetko išta više od toga. Mislim da imam par stotina brojeva relativno poznatih biznismena i političara na telefonu. Nekad me pozovu i u sobu. Sjećam se da sam jednom prilikom radila kad je otac od pedesetak godina došao na recepciju sa svoje dvije kćerke tinejdžerke. Htio je dve sobe na različitim spratovima – jednu za sebe, jednu za devojke. Uspjela sam da mu nađem sobe, pa mi je ostavio 100 EUR kao napojnicu. Sljedeće večeri sam shvatila i zašto: večerali su u hotelskom restoranu, a onda je tata poslao kćerke u krevet, prišao recepciji, i sa šarmantnim osmijehom rekao „Ako ti je dosadno, znaš gdje možeš da me nađeš.” Mora da me je dugo čekao.
„Među bogatima ima dosta lopova. Jednom prilikom je čistačica ušla da spremi sobi pošto je gošća otišla, i primijetila da nedostaju jedan jastuk i jedna slika sa zida. Morala sam da dodam cenu na račun, i pozvala sam mušteriju da je obavestim. Umjesto da porekne, žena je prosto rekla: „Da, slobodno mi naplatite. Nisam ja lopov, prosto sam poželjela tu sliku.” Kao da je hotel njen lični tržni centar.
Emili, recepcionarka – Pariz
Izvor: VICE Srbija