Jedna vrlo zanimljiva studija koju je uradila socijalna radnica i društvena naučnica Karen Kaiser opisuje kako je odvajanje od ljubavi, koje ona definiše kao “bračno nezadovoljstvo”, proces koji može, ali i ne mora dovesti do raskida.
Važno je poznavati ove faze u raspadu veze i braka, kako biste bolje shvatili gdje se nalazite u procesu “odvajanja” i mudrije birali šta ćete učiniti po tom pitanju.
Naime, tri faze gašenja ljubavi su:
– počinje razbijanjem iluzija i razočaranjem
– prelazi u nezadovoljstvo
– završava se apatijom i ravnodušnošću
1. Razočaranje u vezu
Kaiser je u svojoj studiji otkrila da razočaranje može početi tokom prvih 6 mjeseci (40 posto) braka, a još 20 posto ima sumnje u brak u toku prve godine. Događaji koji identifikuju ovu fazu razočaranja uključuju partnerove kontrolne radnje (53 posto), partnerov nedostatak odgovornosti (53 posto) i partnerov nedostatak emocionalne podrške (47 posto). Zajednički element ovih događaja je nedostatak obzira prema partnerovom doprinosu, mišljenjima i osećanjima pri donošenju bračnih odluka. Ovo razočaranje i dalje je često bilo upareno sa optimizmom u pogledu budućnosti veze. Tako je većina partnera odlučila da ne napusti brak iako je 35 posto barem razmišljalo o tome.
2. Faza nezadovoljstva
Kajzer opisuje nezadovoljstvo kao postepeni gubitak emocionalne vezanosti za vašeg partnera koji dovodi do manje brige o njemu/njoj. Šta se dešava u ovoj fazi? Prvo, osjećaji razočaranja se smanjuju, ali se osećaju ljutnja i povrijeđenost zbog stalnih negativnih radnji koje se ne mijenjaju. Ove ponavljajuće radnje se ne opraštaju niti zaboravljaju. Drugo, fokus odnosa sada je na uočenim negativnim osobinama partnera za koje se smatra da objašnjavaju neodgovornost, kontrolisanje radnji i nedostatak emocionalne podrške. Ostalo loše ponašanje postaje fokus pažnje. Više nije moguće fokusirati se na pozitivne strane odnosa. U ovoj fazi, razmišljanja o odlasku više nisu prolazna. Oko 40 posto partnera reklo je da pokušava da odluči hoće li ostati u braku ili ga prekinuti.
3. Apatija i ravnodušnost
Sve veće distanciranje, i fizičko i emocionalno, karakteriše ovu posljednju fazu odljubljavanja. Više nisam ljut i povređen, samo apatičan i ravnodušan. Iako je nekim partnerima bilo žao supružnika, nisu se osećali dovoljno krivim da bi ostali u vezi. Oko 80 posto partnera intervjuisanih u ovoj studiji koji su bili u ovoj fazi prijavili su da su preduzeli neke radnje za okončanje braka. Partneri u ovoj fazi nezadovoljstva više nisu smatrali svoje partnere sposobnim za promjene. Na pitanje koje su promjene potrebne, partneri su najčešće navodili:
– promjene u ličnosti ili stavu
– prestanite pokušavati da kontrolišete i dominirate
– budite intimniji
U ovoj fazi, napori za rješavanje bračnih problema su se smanjili. Ljutnja je jenjavala, kako su se apatija i nezadovoljstvo povećavali. Partneri su počeli da se suočavaju sa svojim nezadovoljstvom na lično proaktivniji način, povjeravanjem prijateljima, traženjem stručne pomoći, traženjem grupa za podršku itd. Prije nego što dođe do odluke da prekinu vezu, partneri često nerado “izlaze u javnost” sa svojim poteškoćama.
Izvor: Stil.kurir.rs
(A. K.)