Kako pišu srbijanski mediji, glumac Predrag Ejdus, poznat po brojnim ulogama u pozorištu, televiziji i filmu suočava se s novim zdravstvenim problemima. Naime, on je otkrio da njegovo zdravstveno stanje nije najbolje, ali da se trenutno, nakon boravka u bolnici, nalazi kući. O svojim zdravstvenim problemima, ali i načinu na koji se brine o svom zdravlju Predrag je za magazin “Azra” govorio u martu ove godine, kada je u glavnom bh. gradu gostovao s predstavom „Govorna mana“ u sarajevskom Kamernom teatru 55.
– U jednom periodu života sam imao ozbiljnih zdravstvenih problema i bio sam u komi. Tog perioda se ne sjećam, ali kada sam nakon toga shvatio da ću 95 posto ostati paralizovan, a da ću ostati živ, govorio sam: „Pa ništa. Predavat ću studentima, uostalom može da se glumi i u kolicima“. Gluma me nije napuštala ni onda kada sam bio očajan. Tada sam razmišljao da je bolje da sam umro nego što sam ostao paralizovan, ali ne zbog sebe nego zbog porodice i tereta koji bih bio mojim bližnjima. Srećom, nauka i odlični doktori su me izvukli i jedan sam od rijetkih koji je uspio da preživi tu bolest.
Na koji način danas brinete o svom zdravlju?
– Stalne kontrole. Mi smo nacija koja jako malo značaja pridaje prevenciji i onda te odjedanput snađe neka strašna bolest koju si mogao na vrijeme da otkriješ pomoću jednogodišnjih kontrola. Sticajem okolnosti moram da budem pod stalnom kontrolom, imam jako dobre doktore i družim se s njima. Pratim svoje zdravlje. Pokušavam da ne trošim sebe previše, ali opet, s druge strane, da se baš pretjerano ne pazim. Umjereno. Suština mi je da sačuvam zdravlje, ne da bih ostao živ nego da bih mogao da igram.
Kako doživljavate godine?
– Još od mladosti pokušavam da se oslobodim straha od smrti. Nisam religiozan čovjek i to mi je filozofsko, sociološko, biološko pa i psihološko pitanje. Bio sam u vrlo turbulentnim i komplikovanim situacijama, prolazio sam kroz tunel kome i znam kako to izgleda. Smatram da čovjek mora da se prilagodi svojim godinama i da starost ne doživljava kao grdnu sramotu. Što bi Njegoš rekao: „Nema grđe sramote od starosti“. Ali, starost može da bude i dostojanstvena, pogotovo ako ste u dobrom socijalnom okruženju, ako ste materijalno situirani, ako se bavite nečim što volite i ako imate prijatelje. Pokušavam da ne paničim u vezi s tim. Treba da vidiš koje su ti mogućnosti i da im se prilagodiš. Ali i to je pitanje prirode i toga šta ti je dao Bog i šta su ti dali geni. Tako da sam u tom smislu relativno spokojan, naravno ne potpuno, ali zanimam se drugim stvarima.
Podsjećamo, Predrag je svojim ulogama dao pečat brojnim projektima, a posebno se izdvajaju: „Montevideo, Bog te video“, „Lud, zbunjen, normalan“, „Miris kiše na Balkanu“, „Bela lađa“, „Hajde da se volimo“, „Smrt gospođe ministarke“, „Povratak otpisanih“, Hipertenzija”, “Tako je moralo biti”, “Mletački trgovac”, “Delirijum tremens”…
Kompletan intervju s Predragom pročitatjte na linku ispod.