Naš narod aplaudira parazitu iz sve snage. Svak’ ko na tuđoj grbači kusa blagodeti života je inteligentan, prodoran, mudrac, nafarban. Baška brak
Gledam nekidan ovaj južnokorejanski film što je pokupio četiri Oscara i jednu Palmu i kontam da su došla takva vremena ako ubodeš temu odmah si prod’o proizvod. Parazita na svakom koraku. Čitava društva paraziterska. Od kako si u školu zakoračio do zadnjeg trenutka okružen si uhljebima, pijavicama, vampirima, parazitima, štetočinama, krvosisačima – vrećom cimente koju nikako da skineš s grbače. Ha se jedne kutarišeš, skoči druga a može se desit da te poklopi haman cijela tona. Tad ti spasa nema. Vuci uhljeba dok ne lipsaš. Parazit od tebe prepisuje kontrolni – hajde neka ga, parazit vazda ima neki nerješiv problem pa se izvuće preko dobrice, parazit se na tuđim plećima po mejdanu voza, parazit tuđe zasluge sebi pripisuje, parazit umjesto najboljeg radnika ode na plaćeno ljetovanje a da nije prstom mrdno nego se vazda protivio radu i teglenju, parazit se udomi na tuđ račun, parazit ti šef. Čini se ipak da se sve nekako preživi sem ljubavi s parazitom. Kad te parazit šćepa on ne pušta. Dvadeset i četiri sata. Ko nekad što je pisalo na vratima marketa: Dragstor radi non-stop. E, parazit radi neprestano, i kad spava. On se navali na dušu i sisa ti je sve iz čiste pohlepe i nehigijene srca. Baška je priča o udaji, ženidbi, braku. Kad je jedno od partnera uhljeb. Kad zbog njega ovom drugom raste grba. Kad se drugo savilo k’o violina. Oduvijek se kod nas parazit uzdiz’o više nego radoholik. U našoj tradiciji je da se neko nekome „proda“, „uvali“, „ukliže“… Jes’ se uvalila, svaka joj čast! , Zna frajer znanje, kakav mu je miraz donijela, eno ga guši se u dušeku punom zlata, Šta kašika, šta kutljača, upala ona sva u more meda!, Da samo znaš u kako se dobru familiju uvalila, Pametna, zna znanje, Namazan frajer, ukliz’o joj k’o Pjanić, itd., itd. Dakle, naš narod aplaudira parazitu iz sve snage. Mahnit si, levat, mulac, naivčina, truba i talašika ako se nisi dobro prod’o. Svak’ ko na tuđoj grbači kusa blagodeti života je inteligentan, prodoran, mudrac, nafarban. Ma kuš dalje kad vidi i kroz mramor, kamen i željezo! Znam curu. Cilj joj je bio otkako se zacurila da se dobro uda. Ona to nije ni krila.
- Neću dat ni prić’ onome kome su džepovi prazni. A ni ovim što se školuju. Dok se on iškoluje i zaima, prođe mi mladost. Hoću da budem kraljica, šta god poželim da se ne moram krpit’ u marku. A i da svoje pomognem, da i oni vide sa mnom dobroga života!
Kad Šejla zapika nešto, to Šejla i dobije. Ha je završila srednju medicinsku, nije htjela na fakultet, to joj je patnja, može vazda sa medicinskom nać’ pos’o dok se fino ne udomi. I našla u nekoj privatnoj poliklinici. Bacila ubrzo oko na šefovog sina koji se ušlihto masonima i u Beču vedri i oblači u tim međunarodnim zdravstvenim kukama i motikama. Nije fizički sad Apolon, ali skockan, čist, elegantan, bogami i uščuvan od nekih četrdesetak i kusur. Nije bio ženjen. Ona je sve svoje atribute upotrijebila da ga zavede. Nisu to baš prirodni atributi – više je na njoj hemije nego prirode. Kad ti prilazi kontaš da bi ako je dohvatiš na pogrešno mjesto, to mogla biti puljka za „a sada laku noć“. Napumpala prednji i zadnji trap, kad se utegne izgleda ko upregnuta u konjsku zapregu. Ko ona Kardašijan, samo što je ova naša prekardašijan. Kad se to u Bosni još nije radilo, ona ti je uzela kredit, skoknula do Begiša i napravila od sebe – tempiranu bombu. To ulaganje joj se debelo isplatilo. Ona je izvadila sebi ovom udajom doživotnu policu osiguranja. I eno je prava gospođa. Druži se samo sa sličnim sebi. On hrbači, ona grbači. On se ubi od tih svjetskih konferencija, ona pegla kartice. On kokteliše, ona welniše. I, sad vi mislite da će joj se to sve obit’ o glavu. Da je nesretna. Da je muž vara. Da je možda dvocijevka. Da će joj ova ljubav s predumišljajem donijeti nesreću, da ona ne vidi dalje od svog nosa i slično. Zavaravate se. Ona je ispunila cilj. Nije ona odrasla na onoj Dugmetovoj:„On ti može kupit i srebro i zlato, on te može vodit’ kud ti srcu drago, ali s njim ti nikad neće biti kao nekad sa mnom“… Nju drži ova Cura moderna: „Uzet ću ti sve, kuće i aute… sve tvoje moje je, ne vrijedi tebi život bez mene…“ I muški to isto rade. Traže dobre udavače. Baš u dotiranom filmu taj sin parazit koji je svu familiju udomio kod bogataša koristeći se prevarom, odmah je pikir’o gazdinu kćerku. Tako se osigurava budućnost. What’s love got to do, got to do it – isto se i Tina Turner još osamdesetih priupitala. Šta sad ljubav ima s tim!? Pa, ništa. Ostaje na kraju pitanje: Kako se kutarisat’ bračnog parazita?! Teško. On kad pričapi – ne pušta dok ne ispije svu krv. Jedino, da se sklopi predbračni ugovor. E, to je već tema za neki drugi put.