Bez tabua

Indira Kučuk-Sorguč: Razgovor sa Šejtan-bajom

Neće ova Korona na fukaru. Jok. Ona ide tamo gdje niko gladan nije

 

Pitao jednom tako jednoga vrli pitac neki: A kto je ta, šta je ta da prostiš, gdje li je ta, odakle je ta, kuda je ta, Korona, rekti?

A zapitani odgovor njemu hitan tad dade: E, to ti je jedna šejtan baja koja živi na havi i kad uđe u insana napravi belaja, ne odeš li hećimu za heftu dana, ne gine ti dženaza.

Ta je baja opasna za vas dunjaluk. Nikad se ne ukazuje, ali svi znaju da je tu. Boje je se više od crnoga vraga. Svijet misli da te baja ne napada ako si sitog stomaka. Zato se sav dao u fasungu. Leti, kupuje, oduzima i duguje.

A ustvari je obratno. Ova Belaj-baja neće na gladna insana. Zar se nije prvo pojavila na pijaci? Kod Kineza. Čim je tamo neki ekscentrični bogataš progut'o šišmiša, probudila se ova Baja i s hajvana prešla na sitoga insana. Povaljala sve izjelice k'o čunjeve u kuglani.

Čujem rekla Baja: „Ovi ljudi brate jedu sve od eksera do bubašvabe, od zmije do cuke bez po muke i ništa im nije. Ni raka nemaju. Slučajno jedan Kinez fasov'o rak, doš'o u apoteku, ovaj mu apotekar smutio tri-četiri trave, rek'o mu pij ovo sedam dana po tri šolje dnevno i gotovo. I bi gotovo. Hajde da im barem ja nakratko promijenim ishranu.“

I bi tako. Promijeniše ishranu. Sa slijepog miša prelaze na korn-fleks od pijavica. Svi se listom vratiše na drevnu kinesku alternativnu medicinu.

Kad je to vidjela, Belaj-baja skontala da joj je lijepo i da se fino koti gdje god su ljudi neskromni i pohotni. Pa pohitala u zemlju mode, gdje se samo lickaju i podmazuju, kite raznim luksuznim perjem i zaljevaju kolonjskama da im u trag svak’ živ može ući. Razletila se po bogatom renesansnom sjeveru. Ne zanima nju siromašni jug.

Neće Belaj-baja na fukaru. Ona ide tamo gdje niko gladan nije. Ona ide na sita insana.

Belaj-baja je, ustvari, buržujska baja. Prava gospođa s velikim G.

Fata one koji su se pohasili. Oni lafo na svačija prava misle: prava kuca, maca, pica lutalica, a prava Zemlje ko šiša! E, neće moći tako više, ima ko da šiša – eto ti Belaj-baje drito iz utrobe obespravljenog šišmiša.

Pa nastavlja svoj let u fini buržujski svijet.

Ne da ni kolijevci najboljih vina, najukusnijih sireva i drugih gastro delicija da dahne, pardon da kihne.

Čujem da se uglađeni Francuzi finijeh manira sve više bacaju na Nijemce. Malo-malo pa puste vjetar. Kad neko u Parizu pusti vjetar, namah mu mjere temperaturu. A ko kihne, ima giljotina da ga stisne.

Čuvena pariskokomunska parola „Sloboda, bratstvo i jednakost“  promijenjena je u „Peri, peri, peri se, ti to radiš s tariguzom najbolje“. 

Koliko vidim iz opsega njezinog leta, ova čvaka-baja ne priznaje neutralne. Popela se na Toblerone čokoladu i mezeti je komadić po komadić. U tom švica-carstvu neutrale, zlata i sreće dosegli su plafon dugovječnosti. To ova Buržuj-baja dobro zna. I u svilu se uvlači pa sam sebe truhli bogataš u samoizolaciji tlači.

A onda je i zemljom maticom EU proletjela ova belaj-baja. I Flamance i Valonce i Nijemce i sve migrante s Balkana i drugih zabačenih neeurounijskih krajeva koji su u Belgiji našli spas, eto napala ova pošast na sav glas.

I Njemačku je nadletjela i zaprijetila Merkelovoj: – Dok god ovu staru kurvu Evropu držite na aparatima, ja ću da vas kažnjavam! Poslije zadnjeg Coroninoga leta od EU-a će ostat samo AUuuuuuuuuuuuu…..

Odvaži se Baja pa u po bijela dana preleti Lamanš da se kruna s krunom pobije. Corona je latinski kruna. I samo što dođe do onog rizičnog bakutanera iz priče o Crvenkapici i vuku, nešta je prenu.  God fakat bless the Queen.

Bog je spasi. Jer se Belaj-baji u lice nasmij'o Veliki inkvizitor – iskreveljio joj se podrugljivom porukom: Mi smo zaštićeni, ništa nam ne možeš, kod nas upeklo pravo.

E, je l’ tako, zavrišta Baja: – Veliki inkvizitore, čuvaj se martovskih Madrida!

I pohita u Španiju. A tamo joj se tek osladilo. Drži se bogatog sjevera i igra flamenko. – E, vala u Andaluziju neću, osim ako neko sa sjevera pobjegne pa ću ga stići i u raskošnoj Alhambri umoriti. Ja sam, ipak, zlatna kraljevska baja.

Pošto je malo skrenula tok, ono što nije stigla u Engleskoj, namirila je u njenim podružnicama Australiji i Kanadi. – Samo da se zna da site volim ja! – uskliknu BaJa i otisnu se malo i do nas južnijih Slovena.

– Nema pravoga belaja bez Balkana – zakikota se Corona-baja.  I hajde de, malo Slovenije, Hrvatske, BiH, malo manje Crne Gore, a malo više Srbije.

– E tamo je već šouuuuuuuuuu, tamo im ne trebam ja, tamo kad Vučko krene da zavija, deke i bake sami padaju – naceri se Baja.

Al’ što sam se, ljudi moji, tek ismijala u Mostaru. Tamo sam saznala da sam im „umisto sprida ušla sazada“. I sama sam se iznenadila.

Nešto se mislim, bogme je ova šejtan-baja nepredvidljivija od rata. Čvrsto stisne, a odjednom pusti. K'o sražnjica.

  • Nek i bogati malo plaču, zamahnu Baja trepeteljkama i odleti drito prema Holivudu.

Jok, bona, ostavi se njih – šapnem Baji. Oni će od tebe self-promotion napravit’. Samo čekam da se i Anđa uslika i istakne natpis: Ja imam Coronu. I složi selfi iz samoizolacije. Bez djece. Njih je Bredu utrapila. Da ne bi Corone, Bog te pita kad bi hudi otac vidio vlastitu djecu. Ne treba ti to, bona. Nemoj puno tući po toj duševnoj bijedi. Nemoj, živa bila, više ni po nama. Mi smo ti svi fasovali gliste kol'ko se obžderavamo u ovoj kućnoj privatnoj muriji.

Nego leti ti u Uvalni ured. Tuci po njima. Tamo ima mnogo matorog, pokvarenog i bogatog političarskog življa.