Javila mi se jaranica iz izolacije, kaže: Desilo se čudo. Ja trudna. – Kako? – pitam. Tebi skoro pedeset. – E, kaže, ja fino jaja dezinfikovala domestosom, podesila temperaturu na 26 stepeni. I tako 21 dan. Evo me, masallah, pozitivna
Zove me jaranica iz izolacije, kaže:
– Izgleda da sam trudna.
– Kako, jadna ne bila, imaš 48 godina?! Nikad u životu trudna nisi bila, kako sad u ovaj gluh i naopak vakat?
– Ne znam. Rano je za govorit’. Tek smo dvije hefte u izolaciji, a već mi se povraća. Meni se čini da jesam.
– I to ti simptom?! Pa svima nam se povraća, Bog ti lijepu pamet dao! Svi se šopamo k’o ćurke pred Božić. Nije ti to nikakav pokazatelj. Hajd’ dalje. Ima li šta još?
– Pa ima, kako nema. Izostala mi mjesečnica.
– Šta ti je izostalo?!
– Pa nisam dobila, trebam li ti nacrtat!? – ona će već pomalo nervozno, kao da sam gluha il’ se pravim luda.
– Ti još dobijaš?! Zar ti nisi u klimaksu?! Žene u tvojim godinama ne može prosječna apoteka snabdjet’ – što antidepresivima, nakim femisanima, asepsanima, pa femiplanti, prosekseroni, antivalungitisi…., a ti trudna?! Tobe jarabbi tobe stagfirulah! Ti si, boničko, bliža lopati nego dojenju – ne baljezgaj gluposti!
Malo se posramih nad svojom grubošću kad s druge strane glas utihnu.
– De, dobro – utišam se – malo se ibretim, pa šta?! Zar se ti ne ibretiš? Nisi dosad uspjela zatrudnut’: prošla si sve te rasplodne terapije, vodali te k’o slijepca po kinima, popila si na hektolitre čajeva, napasla si se tih travuljina, imunoglobina, medova i propolisa. Sama znaš najbolje. I sad si eto trudna. I to ti nimalo nije čudno?!
– Pa i jest i nije – tiho će, a onda sve sigurnija u sebe – šta to meni fali? Uredan seks, uredno dobijam, odlično se osjećam. Znam da sam još u snazi, možda mi Bog dadne bebu sad kad joj se najmanje nadam.
– Dobro, nije ti ni ta loša. Odmah sebi unuku napraviš! Ho’š reć’ da vam se ova izolacija osladila? Koga god sam pitala kako izdržava petnaest dana sa svojim čo’ekom u pedeset kvadrata po cijeli dan i noć, svaka mi je rekla da joj je mozak k’o pretis lonac, šišti i malo fali da eksplodira. Samo mi ti kažeš da ti je seks s vlastitim čo’ekom omilio. I bilesi da si trudna u 48-oj?!
– Šta fali mom Muazu? Zdrav, u leđima prav, uredna mu stolica.
– Pa ništa. Nego malo mi nenormalno. Ustvari, u pravu si, sve je naopačke. Možda Bog ispunjava posljednje želje svojih robova.
– I kako ste vi to – pitam ko za sebe, malo me sramota što mi se i te stvari trebaju pojašnjavat’..
A krenu ona sama, k’o da je jedva dočekala da nekom istoroka svoj napredni izum protiv steriliteta.
Priča, ne zastajkuje: – Muaz i ja smo k’o u inkubatoru. Ne mogu da vjerujem. Nisam snijela jaje prije dva’est godina kad sam plodna bila, izgleda da ću sada. Bit ću prva beiha prvorodilja u pedesetoj. Zafrkala sam i taj klimaks. Sad znam da je najvažnije biti zajedno i na toplom. Tjelesna temperatura ne smije biti povišena, a strast nije nikakav garant. Potrebna je nadasve pravilna dezinfekcija. Isto k’o da ste u inkubatoru.
Jaja se prvo moraju dobro dezinficirati da bi bila rasplodna. Prionuli smo i tom zahvatu.
Topla voda, safun kabaš i domestos. Trljanje i odozgo i odozdo više od dvadeset sekundi – što je sigurno sigurno. Koristili smo tariguz s trostrukim papirom, jer je na cijeni kao najefikasniji pošto nisam otkuhala pamučnu krpu i bojim se bacila i ostalih bakterija, virusa i ostalih vidljivih i nevidljivih belaj-baja….
Nakon izdašnog trljanja gore-dolje, lijevo-desno – ispod i iza, naprijed i nazad, bespogovorno smo ga bacili u WC šolju da se rastopi u vodi i da mu opadne PH vrijednost.
Ubacim se: – Pa što mu brate nisi direktno na prangiju prsnula alkohol i vozi Miško?!
– Eto trebala sam pa da mu spržim ono malo kožice što je nakon Skake ostalo!
Samo da se zna slijedeće: Tariguz nikako ne smije da pluta po kanalnom otvoru. Obavezno uredno pustiti vodu iz vodokotlića. To sve da se ne bi stvarali mikroorganizmi na površini kože. Hoćeš reći da je higijena glavni uslov da se beba rodi? – zezam se.
– Naravno, higijena iberales. Neki preporučuju da se jaja pospu hipermanganom i zatim nježnim centrifugalnim pokretima peru. Možda će poplaviti, ali će zasigurno biti pravilno dezinfikovana i očišćena. Na taj način se apsolutno ubijaju sve ove virusne baje pa i ova najstrašnija Kovidio baju 19. Veoma važno za ovu situaciju je da se zna da ste u inkubatoru dovoljno dugo, na uvijek istoj temperaturi od 24 do 26 stepeni. To je temperatura na kojoj ugiba ova Kovidio-baja, al’ se zato od običnog pravi rasplodno jaje koje svim učesnicima u ovoj inkubaciji snagu daje.
– Ti bi mogla priručnik od ovoga napravit’? Kako pričaš k’o da si radila kod Mitrovića u Zadruzi? I Farmi?
– Sve sam ja prostudirala. Imala sam i kad. Kako me turilo u ovu samoizolaciju otkako se Muaz i ja vratismo iz Španije, svašta mi do ruke dođe. I na kraju, neobično je važno da partneri moraju pod svaku cijenu izbjeći pojavu naglog ovlaživanja tj. znojenja, jer time ometaju normalan početak inkubacije.
– I tu je kraj? – pitam je.
– Jeste.
– Znači, ostalo ti je još sedam dana.
– Jah.
– Znat ćeš jesi li trudna?
– Ja, znat ću. Ić’u da se testiram.
– Na hajr i na dobro. Ti ćeš biti jedina koja će se u ova šugava vremena obradovat’ ako test bude pozitivan.