Ima ljudi koji čitav život provedu s onu stranu zakona, ali koje normalan svijet ne gleda poprijeko i ne govori mu iza leđa kad ga sretne „gluho bilo i naopako“. Murta je bio takav lik. Cijelo Alipašino ga je gotivilo, profe su mu se naklanjale, djeca poskakivala od sreće, jer će Murta za ruku pa u granap po gidu sladoleda i čokolade, dok je onima što su se tek zamomčili Murta predstavljo prozor u svijet. I on je to i bio: sitni kriminalac krupne duše.
I kod njega je sve bilo suprotno od očekivanog. On nije bio bez škole i bez kulture što se veže uglavnom za taj krimi društveni sloj. Murta je bio jedan po jedan, iz dobre gradske familije, koja je izrodila i učenjake i trgovce, a i diplomate. I žena mu je bila nabas, koljenovićka, fakultetski obrazovana, otmjena dama koja nikada nije povisila tona.
Ko je gledao „Praznik u Sarajevu“ samo da zna da Murta u šanerluku ima neke sličnosti s glavnim junacima, ali njegova žena ni pod razno ne liči na onu koju moraš zagrnuti bundom da baca na gospođu. Amila je to rođenjem.
Žena mu je bila toliko kulturna da kad ruži malog, ona njega kulturno ruži po bosanskom jeziku. Umjesto:
– Edine, sine, fasovat ćeš šamar – Ona kaže – Edine, sine, dobit ćeš udarac!
Murta je volio slobodu, a mrzio šefove, diktaturu proleterijata i fabričke hale. Zato je svom ocu, na čijoj zemlji je napravljeno pola Otoke, reko:
– Ne mogu ja radit. Dedo i ti ste se naradili za sve nas, i š’a sad imamo? Niš’a. Uzeše nam sve. Sad ću ja malo druge uzimat na lijepe oči pa će bit po onoj: Sjaši Kurta da uzjaše Murta!
Murta je posto bjelosvjetski kockar, šaniro po Italiji i Švici, vrtio šibicu, smišljo male i velike prevare koje su uglavnom po njega imale sretan završetak. Bio je pun duha, lago je dovitljivo i samouvjereno. A najveća radost bi mu bila kad bi izradi papka. Pitali su ga što Murta bogati:
– Zato što je papku sve u pari. Pa eto mu para. Uzet ću ga ne ko na šibici nego baš na šibici!
Jedne prilike na autopijaci ufatio Murta mlađeg papka, hoće da igra šibice. Igro, igro, igro – gubio, gubio, gubio sve redom, i kad je sve pare prokocko, kaže Murti ne bi li se ovaj sažalio:
– Eto, igro sam, jebiga, mogo bi mi šta para vratit, da ne idem bez dinara kući…
Kaže mu Murta:
– Nisi ti igro, paša, ti si kocko… A igra se ovako – i uhvati ga pod ruku pa stade da skakuče s njim – jabarabajabaraba – I tako zaigraju folklor.
Govorio je:
– Kod mene je radnja najbolja: gdje prostrem tu i radim, ono malo ponjavica, tri šibice i kuglica od folije, i ko nađe njegove su pare. Levat dobije prvu partiju, a ja svaku narednu. Kad završim, radnju u džep i kući na ručak!
A ko mu je bio u stanu taj zna da se kod Murte i gospođe Amile jede za stolom ko u „Dinastiji“. To svijećnjak na hastalu, to porculanski tanjiri, escajg ulašten toliko da u kašici vidiš odraz svoga lica, djeca poslušna i od reda. Do maloprije na Stupu na autopijaci u trenerci i starom kaputu vrti šibicu, a sada u bijeloj košulji, namirisan na porodičnom ručku. Kod Murte je sve bilo u kontri.
Čitav život prevare i klempanje naivčina, to mu je bila duševna hrana. Bio je inteligentni cirkusant koji bi za dobru šalu i svijet naopako okrenuo.
Njegovi se cirkusi i bezočne laži i danas prepričavaju po čaršiji. Priča se da je najviše volio da glumi geometra i ide po selima i laže seljacima da će tuda put proći. A seljak ko seljak, spreman i potplatit da mu geometar upiše komad zemlje za otkupa.
– Šta smo se tu, moj Mujo Poplava i ja navaljali para. Šta sam mlijeka, sira i pršute donio Amili! Seljak te drži i rakijom i mesom i pričom. Na kraju uzmemo kolko ga možemo ogulit, i više se nikad ne pojavimo – pričo bi mlađariji kad bi se okupi ispred granapa u B fazi.
Jednom se pojavio kao lažni svjedok niotkud da pomogne svome komšiji nakon tuče. Njegov komšija Vesko koji samo što je iza rata kupio novog Golfa Keca zelene boje napravio saobraćajku iz koje se izrodio incident većih razmjera.
– Bio je dan pred Novu godinu, dobro se sjećam jer sam se spušto iz Švrakinog do tramvajske na Alipašinom, i vidim moja jaranica Goga prolazi, ja se zaustavim nasred ulice i s njom u priču: „Gdje ćeš slavit Novu, hajde sa mnom ako nemaš šta planirano“. Mi riječ po riječ, kolona se otegla iza mene, a neki frajer svira ko bez duše, ja rukom odmahnem i nastavim s njom, hajde dogovorit ćemo se i nismo se ništa dogovorili… I krenem, samo što sam ubacio u prvu, on mene prestigne pa on meni zakoči, vidi reko’ debila… Sad ne mogu da ga prestignem jer je dvosmjerna, iz drugog pravca dolaze auta. Pogledam, u jednom trenu nema više auta, krenem da ga prestignem a on po gasu. Čim naiđu auta on uspori, vidim ne da mi proći, naklatio mi se… Ja sve u prvoj vozim, sviram sad ja njemu neće kreten, on se bio vopra naljutio i hoće da mi vrati, i sve tako do Alipašinog, meni popustila koncentracija … gledam na tramvajskoj stanici ima li koga, a preko oka vidim crvene štopke se upalile, on naglo zakočio dok sam ja na kočnicu, dum – spucam ga – udes! Izađem, vidim razmaknuta auta 15 cenata, gledam nema ništa ni na mom ni na njegovom…. Kad izađe iz Golfa Keca, isti moj ali bijeli, frajer za glavu viši od mene:
– Š’a je ba, š’a me udari – kaže ljutito.
– Ko te, rekoh, udari?
– Ti si me udario!
Utom me zgrabi i odgura, privi me uza zid tamo kod govornice, s dvije ruke poče da me davi. Ja govorim da me pusti, a kreten ništa. Ja ga dum lijevom rukom u bradu, on popusti, tako sam ga nekako potrefio da se baildiso, i još ga nogom dva-tri puta odalamim da potvrdim. Vidim dovoljno je to, i dotrčim do auta kad me ufati policajac.
– Ima li ovdje svjedoka – pita svijet koji se u međuvremenu okupio. Kad javlja se Murta, odakle je izbio ja ne znam.
– Ima gospodine milicioner. Ja sam svjedok, ja sam sve vidio. Ovaj velkački je zgrabio ovog malog!
Ovaj je dugonja izgledo isto ko da ne zna da smo se pobili, izgubio se totalno, valjda još u nokdaunu. A Murta mu se naklatio:
– Pišite, gospodine milicajac – a onda se okrene ovom grdosiji: – Nije tebe udario on – pokazuje na mene – tebe je Ciganče udarilo. Svojim očima sam vidio.
To je bio Murta Alipašinac, za raju bi sve. Nije ga ništa trebalo moliti. Svjetska varalica koja bi ti krvi dala. Lahka mu ova naša zemlja bosanska.