Iako kuća nije previše udaljena od škole (500 metara) za leđa jedne devetogodišnjakinje to je u svakom slučaju veliki napor, ali ne i za Žu.
Kako su roditelji zbog posla bili primorani da odustanu od školovanja sina, Žu je odlučila da doslovno sve preuzme na sebe.
Rekla im je da će ona pomoći bratu i to i čini — pored toga što ga nosi u školu, ona mu vezuje pertle, a na fizičkom ga gura u kolicima kako bi imao osjećaj da nije izopšten od drugova.
To nije sve. Po povratku kući, Žu pomaže i roditeljima tako što usisava i pere sudove, a onda sa bratom radi domaće zadatke.
Zašto je veza između brata i sestre tako posebna.
Nije poznato da li se njen brat rodio paralizovan ili je možda doživio neku saobraćajnu nesreću.
“Ja ću biti njegove noge. Biću s njim zauvijek”, radosno poručuje Žu dok se sprema za novi školski dan sa bratom.