Flert se definira kao ljudska aktivnost pri kojoj osoba koketira, odnosno udvara se drugoj osobi bez ozbiljne namjere. Kažu ovi moderni da to nije prevara. K’o bîva, računaju se namjera i fizički kontakt, odnosno, što bismo mi u mahali rekli, da se ljudi barem pofataju. Ipak, je li to baš tako? Kako na flert gleda partner onog koji se “flertiše”, a i onog koji je izflertovan?’ Je li opasniji muški ili ženski flert?
Imam prijateljicu kojoj je muž flertaš nepopravljivi. Bio je on takav i tokom zabavljanja. Ali kontala je da će ga prsten smiriti i da će ona u braku pritegnuti uzde. Aha, malo morgen. Nije si mogao pomoći. Flertov’o je s prodavačicama u granapu, sa stjuardesama u avionu, a malo i na pisti, s kolegicama na poslu, s njenim prijateljicama, s trebama na plaži… ma sa svakim ženskom koje bi mu se našlo u vidokrugu. Nije baš ni bio izbirljiv. U braku je uvidjela istinitost stare narodne: “Što kolijevka zaljulja, to motika zakopa”. Džaba su joj bile scene koje je priređivala, ljutnje, iskreni razgovori, drame… On bi se samo smij’o i govorio kako on nju ne vara, nego samo malo flertuje.
– Šta ti je, bona?! Ne bih ja tebe dao, očinji moj vidu, ni za kakvu drugu.
I zaista, nikad ga nije uhvatila u prevari. Ma ni sms. A provjeravala je listinge, pravila čeke i po noći i po danu. I grizla se. Patila. On je nastavlj’o flertovati i flertovati i nakon što su godine prošle. Nimalo mu do mozga nisu dopirale njene riječi, koje mu je stalno pokušavala utuviti:
– Ok, znam da me ne varaš. Ali, zar ne vidiš koliko me ponižavaš dok i u mom prisustvu flertuješ s drugima? Ohani malo. Imaš li ti imalo stida?!
On bi se kesl’o, smijuljio i govorio da nepotrebno dramatizira, da se on samo zeza, bla, bla… Nakon njene decenijske bračne patnje, neprospavanih noći, sekiracije i čega sve ne, postala je ravnodušna.
– Idi, samo idi, da ti vidim leđa. Hajde, usrećio se, dabogda.
– Ti to mene tjeraš.
– Ma sve ok, samo idi.
Prestali su razgovarat’. Njoj se on prvo gadio, a onda poravnila. Konačno. Danas je samo zbog djece u braku. Ide sama s njima na more. Druži se s prijateljicama. Muž je doslovce ne zanima. Obavi ona sve što treba – kuhanje, pranje i sl. Ali, emocija nema. A i u krevetu se odvojila.
– Ne mogu, zgadio mi se i gotovo.
Kažem: – Ali nije te prevario?!
– Više bih voljela da jeste. Jednom, dvaput, triput… Pa da poslije toga ili odemo svako na svoju stranu ili da od njega postane čovjek. Ovako – običan pas koji laje, a ne ujeda.
Što se tiče ženskog flerta, priča je malo drukčija. Ona je bila pravo dobra ženska. K’o s naslovne. Ali, koketa, flertuša, živa po prirodi… A on konzervativno muško. Svidjela se ona njemu, kome ne bi onakva rasna crnka ko Salma Hayek u filmu „Od sumraka do zore”. A i nije loše naravi, veseljak, prava dobroćudna hajta. On trpio tu njenu “otvorenost” jedno vrijeme, a onda napravio belaj. Jedan, pa drugi, pa treći, četvrti…
Nakon svakog belaja njene suknje su postajale po cenat duže. A ona je, bar pred njim, gledala više u pepeljaru nego u frajere koji je žicaju. Povremeno bukne ta njena flert žiška, ali on to brzo smiri i čak mu bude simpatično i privlačno. Uskoro će im i vjenčanje. Planiraju svaki detalj. I jedno i drugo su sretni. Čini se k’o da je uspio ukrotit njenu raspošoj prirodu. Čini se. Iz ove dvije priče valja nam zaključiti da malkice povremenog flerta nije tako ni loše. Ali, kad je u pitanju stalna potreba, onda je to dijagnoza. A ono što je dijagnoza treba liječit’. A ono što se liječi, bogme ono drugo teško da može trpit’.
Indira Kučuk-Sorguč