Nešto bi joj bilo, usta bi joj se iskrivila a nos narast’o, da se nije udala za njega, starijeg gospodina. Mnogo starijeg. Nekih trideset i dvije-tri godine starijeg.
Kad se ljubi, godine nisu važne – reći ćete. I sama sam pobornik tog shvatanja. Neka ljubavi, makar k’o mrven bila. Da barem pokuša pomirit’ nepomirljive razlike. Ma, da bude izuzetak koji potvrđuje pravilo. Sve po onoj sevdalijskoj: Neka ljubi ko god koga hoće.
I ona dvadesetogodišnjakinja je poljubila ovog muškarca na zalasku mačo karijere. Nije da je izgled’o k’o Vlado Kalember, ali nije bio ni k’o njegovi vršnjaci. Stvarno vrlo feš, dotjeran, bez podbratka i podljeva ispod očiju. I želucem koji se zalijepio za stomak, štoćereć’ da je bio male hrane. Njega je bilo lakše hranit’ nego oblačit’. Sav uštogljen s prividnom distancom, odav’o je utisak pravog aristokrate.
Ali nit’ je bio aristokrata ni’t je bio distanciran. Bio je profesor na jednom fakultetu i bio je oženjen. Ona je bila njegova studentica. Vrlo ambiciozna i vrlo aktivna na predavanjima. U samog vraga se pretvorila da mu zapadne za oko i postane njegova. Nije joj bilo teško privući pažnju starijeg naočitog profu, probijajući se do njegovog kabineta s pozamašnim dekolteom i pogledom srne.
Svako malo nešto joj je trebalo pojasniti. A ustvari, vidjela je sebe kao gospođu profesoricu i pod prstenom i za katedrom.
Tri godine je trajalo njeno oblijetanje oko uvaženog profesora i operacija Gaudeamus je urodila plodom. Haman što je diplomirala, udala se za ljubav svog života. Čovjeka koji je sve više gubio ugled i poštovanje akademske zajednice. Svoju prvu ženu sa sinom od petnaest godina, otpudio je u stilu filozofa: Svemu dođe kraj, draga moja.
Možda je mog’o dodat’ i onu: Čovječe, ne žesti se.
I tako studentica zgemba profesora i posta profesorica prvo u jednoj srednjoj školi a onda zor-zorile po ovim silnim rastućim k’o gljive poslije kiše univerzitetima.
On je tih prvih godina bio za poželit’. Sluš’o je na svim frontovima. Ona se s njim pokazivala kao s trofejem. Upecala svoga kapitalca!
Priča se da je znala dobro i unovčit’ to svoje „znanje” i koristiti naš propuh sistem da ubire lovu gdje stigne. Tako je godinu provela na bolovanju i uredno primala plaću, a radila u nekim nevladinim organizacijama za podizanje svijesti o nesvijesti. I kad je direktoru škole u kojoj je radila došla sa zahtjevom da joj dâ i godinu neplaćenog, čovjek je stisn’o i poručio joj da bi joj bilo bolje da promijeni školu. Nije promijenila školu, nego je s magarca na konja zajašila. Znači, otišla iz škole i ušla na univerzitet.
No, ne lezi vraže! Dok se uspinjala stepenicama uspjeha, ona je uspjela i dvoje djece rodit’ i sve naizgled posložit’.
Naizgled. Jer ovaj njen je uletio u šezdeset i neku, a ona s jedva tridesetak tek se pomamila. Prije samo nekoliko godina veliki profesor je bio u formi, starac, a more. Ali, njegova je moć sve više slabila, a ona se sve više hladila.
I zbog toga, ali i zbog njegovih tabijata. Nije nikako želio mijenjati ustaljene navike.
„On je stari pas kojeg ne mogu naučiti novim trikovima”, govorila je svojim prijateljicama sva u žuči.
Kad je prošlo ono najbolje, počeli su jedno drugom priređivat’ ružne scene. Ona je bila željna svečanih večera i gala prijema, a on bi se s lulom u ustima zavaljiv’o u fotelju i čit’o bajate novine.
Mrzila je s njim jesti. On bi svaki zalogaj žvak’o trista puta, vadio nake žlibice iz mesa i melj’o do besvijesti. Po tri sata on bi jeo, a da ništa pojeo ne bi.
Kad nije jeo, onda je drijem’o. A kad nije ni jeo ni drijem’o, obavezno bi zaboravlj’o sve što mu je rekla da uradi.
A zaboravlj’o je ionako.
Ostavlj’o je upaljena svjetla, otvorenu slavinu, zaboravlj’o zaključat’ kuću. Svaki dan se na faksu pomalj’o jal bez mobitela jal bez ključeva i naočala.
Da, treb’o mu je ginkocel – ali mu je više trebala psihoterapija, jer je osjetio šta znači kad se „star ćurčić” pomami i na mladu Almasu udari. A Almasa živac.
Nervi joj baš i nisu jača strana.
Ali zato još dekolte.
I dok njen starac koji više ne more hrče u svom omiljenom naslonjaču i sprema se za duboku mirovinu, ova vampirica lovi mladu studentski krv po faksu.
I sudeći prema onome što se mahala, uspijeva. Lovica ostaje lovica.
Indira Kučuk-Sorguč