Nekidan ja ča-ču u frizerskom salonu i dobijem inspiraciju namah. Pričamo mi onako uopćeno, te kakav je ovaj svijet danas, te mladost puna iznenađenja a starost se nešto raspojasala i da su ovi srednjaci najviše nagrabusili – valja im sve podmiriti – i mladost i starost, kadli frizerka poče:
– Da znaš, draga, kako mi se prijateljica u veliki problem uvalila. Hvala Bogu, kutarisala se brzo, ali blam je ogromni doživjela.
I krenu ona s pričom. Naša cura k’o duša. Fina, solidna, nije ni od kakve posebne fele – ono – o sebi pri sebi. Ali, takva naravno ne može naći momka. Zabavljala se od srednje škole s nekim svojim vršnjakom. Bili u vezi nekoliko godina. On nit’ romori nit’ govori. Baš k’o blećak. Šta će, njoj bilo važno da se pika da ima momka, a pošto nije nikakva opajdara niti spada u naku solventnu ekipu s kojima bi mogla jurcat’, prišutjela se s njim. Sve kontala on će se dozvat pameti pa će ganjat kakav pos’o, osovit se na noge i uferčit šta mu valja činit’. Ali, jok. On u stalnoj hibernaciji bio. Valjda od takve japije. I ona ga ostavi. Nije tu bilo nikakvih lomova. Kad mu je rekla, on u nju gled’o k’o pile u šarena vrata i ni riječi nije izustio. Kako tad – tako i sad. Frajer – čovječija ribica.
A ona sama. Sve jaranice nekoga za ruku, a ona nakon prekida duže od tri godine – sama samcijata. Nema više ni s kim izlazit’ u noćni provod. I njoj ti dokundiše i ona se prikači na internet, bezbeli na Fejsbuk, a nisu isključene ni one druge mreže koje k’o biva spajaju partnere po sličnosti. I malo-pomalo ukači se na nekog tipa iz Zagreba. Sve je to bilo divota i krasota. Odgovaraju jedno drugom po svemu. Čak i liče. Oboje plavooki i plavokosi, fino popunjeni, ali ne i debeli. Njemu trideset, njoj dvadeset i osam. Ma ljepota živa.
Nalazili se, on malo vamo, ona malo tamo. I odluče da se uzmu. Nije to neka velika ljubav bila, ali slagali su se oko najvažnijih stvari, što je značilo da su zreli za zajednički život. Jedino što im se još nije desilo „ono”, ali to su ostavili za prvu bračnu noć. I tu su se saglasili.
I ništa. Prva bračna noć – tropa. Druga, treća, četvrta, peta – cijela hefta prođe, a on ništa. Poneki zagrljaj, poljubac, pa i malo strasti koju je ona podgrijavala – međutim, jok. Momak nešto ne može.
Pokušavala s njim da priča o tom problemu, ali on se izvlačio:
– Bit će kad bude trebalo da bude. Sve je to normalno.
A ništa normalno nije bilo. Da bi nakon prolivenih suza, vriske i drame koju mu je priredila jedne isto tako prazne noći, on skočio na nju k’o bijesan pas i prizn’o:
– Ja sam peder! Eto! Svo mi je društvo hetero, svi su me vazda zafrkavali da sam gej i eto radi njih sam te oženio. Da mi se ne smiju u lice. Pravo sam ih iznenadio!
Ovoj našoj se sve pomutilo u glavi, kako Čkalja reče, k’o mutno Dunavo. Razvod je u toku.
A ta me priča podsjetila da sam nekad čula sličnu, ali koja se desila prije 40 godina. Da ovo sad što cure doživljavaju, to da su im muževi gejevi ili biseksualci, ne čudi pošto nam je sve „na izvol’te” i pošto je sad bocnut se u pakaš više pitanje trenda nego neke prijeke nužde.
Nekad je vladala misterija oko šupka. Tabu. To da muško voli muško, a žensko žensko nije bio predmet, kako bi ovi pametnjakovići po televizijama danas rekli, javnog diskursa.
Tu i tamo, neko bi fasov’o etiketu da je derpe, ali to niko živ nije uzim’o za ozbiljno, nit’ se o tome razglabalo po sijelima.
E tako se jedna nevina gradska cura udala za frajera kojemu bi Bred Pit mog’o po ćevape ić’, tol’ko je ovaj bio lijep. Nije se dalo u njega gledat’, Sunce ga obasjalo. A ova naša smjerna cura, koja o seksu nije znala ništa osim da to treba da se dogodi, čekala medeni mjesec. Bio joj je meden baš ko što je Balkan meden. Gorak, suh, isprazan. Mladoženja ništa. Ona se ukloni, šuti i čeka. Misli da tako valjda treba. I tako mjesecima. Ona ga naposlijetku pita – a on se izvlači. Sve k’o u onoj pjesmi: „Mene cura moli da spavamo goli, a ja neću bojim se ozepst ću!”
I mati primjetila. K’o majka, osjetila da joj s djetetom nije nešto uredu. I ova materi sve ispričala, a mati ocu. I otac s dvojicom braće ovom napravi čeku – izmlate ga k’o vola u kupusu. Ovaj se nešto branio:
– Nemoj da vas ja prasnem!
U ovom glagolu njen je otac dobio potvrdu da je ovaj topli brat.
– Prasnut ćeš ti kera, njegovoj pasmini i pripadaš! Ti da nam brukaš familiju, da mi dijete ucviljeno ostane do kraja života, đubre preispoljno – stari se dernj’o, mlateći ga palijom.
Razvod je dobila ekspresno. Kad je sudija saznao da nije nikad imala odnos sa svojim mužem i da je iz braka izašla nevina, tu se nije imalo šta dodat’. Ovaj se jad branio kako mu, eto, nije bila poželjna, blablabla…
I šta bi trebalo biti naravoučenije ove priče, sigurno se pitate. Možda ovo: Pamet u glavu i katanac na šupak.
Vrijedi i za hetero i za homo i za biseksualce. Ne daje se, brate, šupak svakom!
Indira Kučuk-Sorguč