Postoje muškarci koji se u žargonu zovu Mučibabići. To doslovno znači oni koji muče babe. Ko bîva muče starije žene. Zapravo, gotive ih. Njima su te razrađene fetiš. Privlačne su im jer iz njih izbijaju sokovi k’o iz zimzelene kruške koja provede zimu zamotana u staru hartiju negdje na staroj kamariji pa je onda u ciču studeni razmotaju i dočeka ih žuta k’o dukat. Ih, ko je ne bi vol’o!
Razloga je sigurno mnogo. Mnogi će se pozvati ja l’ na Frojda ja l’ na Junga, ne znam ni sama. Neko će skontat’ da bi možda i antička tragedija tu nešto čarala barala.
A stvarnost kaže da tih „mučibabića“ ima hejbet i da se tu nema šta čudit’, a pogotovo negodovat.
Šta fali? Ako žene s njima ne izgledaju izmučeno – onda svoje ti – svoje mi.
Ima u tom „mučibabištvu“ raznih primjera.
Ja, naprimjer, znam dobro jednu porodicu kod koje je ta pojava pravilo.
Oni su nekako vazda radili šta su htjeli. Distanca – majka. S komšijama o svemu osim o svojoj intimi.
– Nek se bagra zabavlja, i ispreda priče od nemila do nedraga. Mi svoje pa svoje – bio je moto oca mlađeg junaka ove priče.
I svi su redom naletjeli na žene koje su prešle zavidnu kilometražu. I ženili se njima. Neke su imale brakove iza sebe neke nisu, ali to ne znači da nisu bile u dugim vezama. Nisu to nikakve usidjelice, stare djevojke netaknute. To su žene u pravom smislu riječi. Od krvi i mesa i karaktera.
Takvu je u kuću prvo doveo dedo, onda otac pa sin.
I dok su prva dvojica svoju budućnost vezali za žene 4-5 godina starije, što je u ondašnji vakat bilo k’o da si oženio curu pod mahanom, ovaj za sada posljednji potomak oženio se s jednom 40-godišnjakinjom, koja je od njega starija čitavih 12 godina.
Na to su prvi digli frku upravo njegovi za ono doba moderni roditelji.
– Sve mi znamo – voliš je. To je uredu. Ne sporimo. A ko će ti rađat’ djecu?! – pridikovali su.
I zaista s djecom im nije nikako išlo. Milion pokušaja – te ispod te izvan te usredmaterično. Život im se pretvorio u ganjanje oplodnje.
Dok on nakon sedam godina nije presjek’o i svoje i muke svoje družice: – Stani! Nećemo više. Kapak. Nisam s tobom zbog potomstva, nismo mi u inkubatoru da proizvodimo piliće. S tobom sam jer te volim. Od sada ako mi neko spomene dijete, fisnut ću ga među rogove!
Koja žena takvog mužjaka ne bi voljela?!
I kad su digli ruke, tad im se i dogodilo. Postali su roditelji divnih blizanaca. Bez vrućih injekcija, hladnih toplomjera, bez srkleta i silnih plaćanja.
Znam još jedan par koji se vjenčao kad je njemu bilo 25, a njoj 38. On je doš’o iz Libije da studira neki tehnički fakultet, a ona je prije njega imala propali brak koji joj je oduzeo nadu.
Upoznali su se tako što je on u komšiluku bio podstanar. Dugo joj je trebalo da pređe preko onog „šta će drugi reći“, a njemu je to bilo kao vode se napiti. Nešto najnormalnije. I evo ih i nakon dvadeset godina braka u kojem se nije zaljuljala bešika, žive u potpunom skladu.
Naravno, došli su do mojih ušiju i primjeri gdje veze između znatno starije žene i mlađeg muškarca nisu uspjeli. Ali, uspijeva li svaki konvencionalni brak?!
Tu i tamo čujem da u neka doba seks malo štopa, ne u snazi i doživljaju, već u načinu.
– Seks je čudan. Ne ljubimo se više. Valjda to ide s godinama – sliježući ramenima rek’o mi je moj jaran koji je takvoj vezi.
– Hajde, rekoh, bolan, i mi u ovim brakovima gdje je muško starije odavno se ne ljubimo. Valjda se zna ko je šta jeo pa da ne bi bilo rigoleta usred odnosa.
Greška u sistemu, reći ćete. Ne znam, nisam pametna.
Nekidan sam čula simpa zgodu na tu temu. Sjedilo je društvance, sve sami prijatelji i uglavnom svi sa starijim ženama. I jednom od njih priđe drug kojeg nije dugo vidio. Šuš-muš, ovako-onako i ovaj ga klepi po ramenu i izvali: –
– Sjećaš se, Hamo, kad si ti onu postariju tetku štipnuo za guzicu… Joj, jesmo ga tad maznuli…. Vazda si volio starije i punije. Ma ja – stara koka – dobra juha.
Ovi svi zanijemili, žena mu razrogačila oči samo što ne pukne od bijesa. A Hamo se, da izvadi situaciju, iz zora nasmija i izvali: „Dulence, kako se ti samo znaš šalit’!“
Neki će te „mučibabiće“ osuđivat’. Nazivat frikovima. Ko bîva imaju problema s opsesijom, s nakim hormonalnim poremećajem, fali im nakav hromozom. Neki će reći da takav muškarac u takvoj ženi traži i Boga i oca i gazdu i kaznu. Baška majku.
A ljubav niko ne spominje.
Sve je nešto drugo, a eto ljubav nije.
A jeste ljubav. I to ona zrela. Sa stavom.
Bez bojazni i za koga.
Indira Kučuk-Sorguč