Danas ni u seksu nema mašte. Nikad se više nije pričalo o zadovoljavanju partnera, a nikad ljudi nisu bili toliko nezadovoljni svojim seksualnim životom. Valjda pod pritiskom ovih silnih reklama, filmova, serija i internetskih čudesa, preforsiraju se i onda im trebaju razna pomagala da se pretvore u seksi kiborge.
Nekad je seks bio tabu koji se upražnjav’o redovno. Danas više nije tabu, al’ se ne upražnjava. A pogotovo se ne upražnjava normalno. Sad se sve svelo na ono te zavrni mi ovo, namjesti mi ovo, dokači mi vako-nako, dodaj, lezi, kleči na slatkom brašnu, obliži pošećerene gaće, stavi kondom od višnje… Ko da i onoj stvari treba da pojede kompot, obliže se i zadovoljno legne da spava.
A šta su još poizmišljali tih lubrikanata, omekšivača, učvrščivača, pomada, gelova, mehlema, implantata, rekvizita koji se jedu i onih koji se puše, trljaju, gnječe…. Sve za čovjeka. K’o država.
U posljednjih nekoliko mjeseci vidim da se partneri u seksu pravo trude da namaštaju neke nove poze i slike, da na kraju, kad prođu te golgote u krevetu ili negdje drugdje, utihnu k’o jaganjci.
Slabo vam tu ima fajde. K’o i u dugom romanu bez zapleta. Smor je to.
Svašta ljudi rade ne bi li zadovoljili sebe. Ko šiša partnera!
Nekidan sam čula da se jedan moj komšija, koji se prikačio na tu neku mrežu za spajanje srca, navuk’o na žensku koja je izgledala na slici k’o grom. Kad su se upoznali, tad je uvidio da je ona samo lažna dojava. Ustvari, ona je stvarno slatka žena, ali sa nekoliko desetaka kilograma viška. Imala je 150 kilograma.
Učinila je sve i smršala na stoju, operisala se, stavila šišarku u usta i sama svjesna da će s tom kilažom čekati poprilično ne bi li je neko pogled’o.
A on je, priča se, vazda bio perverznjak. On bi da proba sve što je igdje vidio i čuo. Tako je ženu svakog dana tjer’o da ispunjava njegove seksualne fantazije. Glumila je razne likove, od bludne časne sestre do mađarske sobarice, kelnerice s rupom od srca na stražnjici – to se ne može prepričati, jer je frajer sve što je ikad pročit’o i vidio na tu temu pošto-poto htio primijeniti u praksi.
Ona, k’o ludo žensko, glumila i udovoljavala mu sve do jednom. Sve dok joj dupe nije izgorjelo od upaljenih svijeća, jer su se igrali kupleraja za vrijeme starih Rimljana. Ona se u žaru nagela i mic po mic plamen ju je pržio, a on nije dao da promijeni pozu. Žena nije mogla deset dana sjest’ na guzicu. Ali, najgore je što ju je on nastavio mučit’. Te sutra ćemo ovako… ima da izgoriš od ljubavi.
– A ko će me gasit’! – poludjela je. Sve činim da ispunim tvoje hirove, a ti nemaš obzira. Imaj bar malo zahvalnosti! – odbrusila mu je.
– Pa šta se žališ, mila. Želim malo da začinim stvari – pravd’o se.
Njoj više nije bilo do začina. Otišla je da zaliječi debelo meso i svoju dušu.
Priča druga: Prije nego što ću nedavno krenuti u Holandiju, sjedim u bašti, kad nailazi jedan jaran. Znam ga sto godina, i njega i ženu mu. Moderni, fini, raja, imaju djecu, putuju, skupa od srednje škole.
– Šta ima – Nema ništa. Hoda li se – Evo idem s Mahalušom u Holandiju.
E tu se ova neobavezna sarajevska spika uozbilji.
– Holandiju?
– Da, što? Nije valjda da hoćeš tulipana da ti donesem?
– Ma hoću plastičnih tulipana, preciznije silikonskih.
– Šta, ba pričaš?!
– Bi li ti meni učinila jednu veliku uslugu?
– Cire, ako mogu.
– Bi li mi kupila jedan specijalni vibrator da ga ne naručujem preko ebaya.
Reče mi ovo kao da traži fakat lukovicu tulipana. Ja zblahnuta.
– Šta ba pričaš? Jesi li lud? Nisi valjda toliko pao onoj stvari za uši da ti treba vibrator. Probaj s medom i orasima. Eno u tržnici i onu suhu jarčevinu prodaju k’o bosansku vijagru. Probaj i s onim nekakvim gljivama… Nek’ ti žena skuha bamije, ona je kažu….
Zaholcala se ja, a on me prekide:
– Ma udure je, Indira. Radi ona stvar vazda, hebo li je gazda, ali moja Maja voli i da joj vibrira. Jedino da ugradim dolje kakav mobitel i pustim ga na vibraciju pa nek’ teferiči.
Ja u čudu. Znam Maju, baš se onako čini smjerna, zakopčana, o sebi pri sebi. A vidi ti vraga. Ne znam je li mi čudnije to što Maja hoće vibrator, ili što mi njen muž ovako jasno i glasno iznosi detalje iz svog intimnog života.
Kako god, nije mi dobro. Jesam ja žena širokih shvatanja, ali, brate, i mahaluša sam. A u mahali se zna o čemu se priča, a šta ostaje među četiri zida. Očito sam demode. Možda je sad moderno to ovako.
Kako god, kažem mu: – Keka, brate, mojne mene, pliz. Ja sam ti papak za te stvari. Osim toga, šta ću ako me na granici zaustave, pa mi to prebiraju, pa još kažu da sam terorist. Ili, nedobog, ispadne u novinama šta nosim. Ko bi moga Fahru opr’o. Nego de ti to naruči preko eBaya.
I mirna Bosna, a i Maja.
Indira Kučuk-Sorguč