Teme

Napoleonova rođaka: Tužna sudbina princeze Marie koja je pomogla Sigmundu Freudu da dođe do najvećih otkirća

Kada govorimo o psihoanalizi Sigmunda Freuda, mnogi su mišljenja kako se radi o jednom od najvećih istraživačkih radovu u historiji čovječanstva, koji su doprinjeli u razvoju drugih naučnih disciplina. Ipak, slavni austrijski neurolog i psihoanalitičar do svojih otkrića ne bi došao bez ogromne pomoći buntovne princeze Marie, blisek rođake francuskog imperatora Napoleona Bonaparte. Ne samo da je smatraju pionirom psihoanalize, već je svojim radom i istraživanjima razbijala tabue o temi ženske seksualnosti. Rođena u bogatoj porodici, Marie je po rođenju ostala bez majke, a brigu o njoj preuzela je baka koja je imala ozbiljnih zdravstvenih problema zbog čega je Marie još kao mala bila izolovana i dugo zatvorena u kući. To se odrazilo na njeno psihičko stanje, a sve svoje strahove, Marie je zapisivala u svom dnevniku.

Nakon što je napunila 15 godina, zaljubljuje se u očevog sekretara koji joj nije uzvratio ljubav ali ju je dugo ucjenjivao da će njenom ocu pokazati ljubavna pisma koja je dobijao od Marie. Prebrodivši nesretnu ljubav, Marie se udaje u ugovorenom braku za grčkog princa Georga koji ju nije volio, ali su sve do njegove smrti, imali prijateljski odnos.

View this post on Instagram

MARIE BONAPARTE / Marie Bonaparte estaba felizmente casada con un príncipe griego. Sin embargo, no alcanzaba el orgasmo cuando tenían relaciones sexuales con él, algo que sí le ocurría cuando practicaba el sexo en solitario. Bonaparte, además de sobrina nieta del gran Napoleón Bonaparte, era una reconocida seguidora de Sigmund Freud. Bonaparte pensó que la causa de su incapacidad para alcanzar el clímax durante el coito tenía una causa: la distancia de su clitoris respecto a su vagina le impedía la estimulación por frotamiento durante el intercambio. Su fe en dicha intuición le llevó a realizar la medición de los genitales de 243 mujeres, llegando a la conclusión de que dicha distancia, efectivamente, era la causa de la anorgasmia. Marie publicó su estudio en 1924, bajó el seudónimo de A. E. Narjani, en la revista científica belga Bruxelles-Médical. FEMINART MAGAZINE. #MarieBonaparte #Historia #Orgasmo #Sexualidad #Cultura #Mujer #SigmundFreud ###

A post shared by FeminartMagazine (@feminartmagazine) on

Marie se potom upuštala u brojne ljubavne afere, ali zbog određenih problema s njenim seksualnim nagonima, nikada nije mogla ostvariti svoje ciljeve, i pronaći pravog životnog partnera. Godine 1925. Marie upoznaje austrijskog neurologa Sigmunda Freuda s kojim se veoma brzo zbližila. Marie je ubzo Freudu otkrila probleme svoje seksualnosti zbog čega je postala njegov glavni “pacijent”. Freud je svakodnevno razgovarao s Marie čime je i nju zainteresovao za naučnu disciplinu koja je dobila naziv psihoanaliza. Ipak, ni sam nije imao rješenje za njene probleme o čemu je često pisao u svojim istraživanjimna.

-Veliko pitanje na koje niko nije dao odgovor i na koje ni ja i dalje ne mogu da odgovorim, uprkos istraživanju ženske duše 30 godina, je, šta žena želi- rekao joj je Freud jednom prilikom.

Marie je po izbijanju Drugog svjetskog rata iskoristila svoj položaj u društvu kako bi otkupila Freudovu slobodu, budući da su ga nacisti planirali strijeljati.

Po okončanju rata, Marie je dugo pod pseudonimima objavljivala svoje naučne radove. Umrla je od leukemije 1962. godine u Saint Tropezu.

Marie Bonaparte