Šta je to prokleto u ženama pa da vole zauzete frajere? Bez obzira radi li se o braku ili vezi, frajeru cijena poraste kad nije sam.
Znam ih hejbet. Soliraju, ganjaju i ništa. Ako se jedna upeca, odmah ih eto više. Kažu, krenulo ih. Nije ih krenulo nego ima to nešto u ženama da su im privlačni frajeri koji su privlačni i drugim ženama. Još ako pored sebe ima ljepoticu, pametnu, uspješnu, gdje mu je kraj. Eto takmičarki da se s njom potakmiče.
Stoga nije čudo, niti je rijetka pojava, da bezveze frajeri varaju svoje inteligentne, zgodne i po peesu žene čak i s puno lošijima.
Mnogima nije jasno što je to tako. Nije ni meni, priznajem. Ali, tako je. Nije pravilo, ali je ipak čest slučaj.
Ima ih koji su to skontali pa i iskoristili.
Priča mi jedna cura slučaj koji se desio prije nekih dvadesetak dana.
Helem, ona je prelijepa, šminkerica, njegovana, ali i onaj tipični naš pozitivni ženski mangup. Vrte se svakakvi frajeri oko nje, ali ima ona i muške raje. Jedan od njih je njen jaran. Pravo dobar jaran. Brat. Skonto je da joj ne može nikad biti frajer, sahranio te ambicije u startu, pa je post’o jaran. I godine su prošle a ona s njim sve dijelila, bolje i više nego s jaranicama. A i on s njom.
I šta će ti biti: on se prošle godine zatelebes’o u nekakvu šmizlu. Znate one trebe k’o paunice, znate, ko su one. Oblijet’o i oblijet’o ovaj tetrijeb, ona ga malo vabila, malo k’o cuku puštala da joj se približi. Malo izlazili, malo nisu. Ma frajer poludio za njom. A nit zna jesu li u vezi, nisu li. Šta je on njoj? Ni rodbina ni sudbina.
A ova sve vruće-hladno. K’o biva pusti ga blizu, pa ga odbije i sve tako, kako i rade ženske kad imaju frajere na tacni.
On sanja o njoj, ženio bi je da hoće. Sve bi dao da mala kaže da.
I znala je ova njegova jaranica sve to. Govorila mu da je glup, da se s njom nikad ne bi usrećio… Sve džaba. Muško kad zaćori, haman je k’o žensko pa i gore. Ruši brane, barijere, dahće k’o cuko u blizini gazdarice. Ukratko, jedan nimalo dopadljiv i muževan prizor. Fakat, kako ono Dino ispjeva: kad čovjek voli ženu, šalje vojske da je traže. Kad čovjek voli ženu, sam sebe vara, sam sebe laže.
Na kraju u tom ludilu za trebom počeo moliti jaranicu.
– Haj mi glumi trebu, majke ti?
– Šta ti je bolan, kako ću ti glumit trebu.
– Molim te, molim te, molim te! Dužnik sam ti do kraja života.
– Aj, pa kako ću.
– Fino glumi. Ufati me pod ruku i da se gledamo k’o par.
– Pa kad? Kako?
– Fino večeras idemo u kafanu, gdje će ona biti s onim svojim kokošima.
– Dobro, eto. Ako moram.
– Al’ se napucaj da goriš.
– Hahaha, dobro eto ću se napucati da gorim.To mi i ne pada tolko teško.
I napuca se ona tu noć. To štikletine, čarape na haltere, minjak, frizura tip-top, oblak parfema. Bomba. Uhvati njega onako vrckavo za ruku i u kafanu.
I priča mi poslije: – Moja Indira, kad je nas paunica vidjela. Nije mogla sakriti bijes. Doslovno ostala otvorenih usta. Napuhala onaj obojeni paunji rep, a sve perke ispadaju i frcaju od muke i ljutine. A on legenda iskulira, mahne i namigne i opet prema meni.
I dignemo se poslije da plešemo. Plešemo nas dvoje, bacamo se, umiremo od smijeha, kad se okrenemo, a paunica maše guzovima tik do nas. Ja sve učila da se zaštitim od njenog pogleda. Kako me gledala, to je užas jedan. K’o da bi mi pobila cijelu familiju.
U to moja neka raja dođoše i oni počeše plesati. I ja se okrenem prema jednom mom poznaniku da ga pozdravim. Ma ni pola minute. Kad paunica ovog mog jarana safatala. Drži ga i očima i rukama. I sve mene pogledava mrsko. K’o biva, evo koga voli. Evo ko je pobjednica.
Ja pala od šege. Mislim, moja budalo da znaš šta ne znaš.
I dok su odlazili, gledala me k’o da me je pobijedila u Ligi prvaka. Eto, ona ga je maznula, nisam ja. K’o biva, džaba meni i štikle i minjak. Ja plakala u sebi od šege.
Eto, maznu on nju na mene. A da će se usrećiti – neće. Hajde, na hajr, sreća da svako sebi bira, da mu drugi ne biraju.
Indira Kučuk-Sorguč