Ispričaše mi nekidan kakva se drama odvija u jednom bosanskom gradu. Muž, novopečeni privatnik, u raji zvani Žuti, hoće da ostavi ženu zbog nekakve Moldavke, ili Ukrajinke, ne znam tačno.
Dijete tek rođeno, maksum od tri mjeseca. Svekar i svekrva vrište i pište, žena suze roni, pokušava i suzom i guzom, i hranom i pričom, i finim i ružnim. Otvaraju mu oči da je ta Moldavka prostitutka, da je bekan, da će sutra isto tako odradit’ i drugog solventnog levata. I šta će tad od stida?
I jarani mu se prvo sprdali, a onda vidjeli da je vrag odnio šalu pa počeli ozbiljno savjetovati: – Jarane, jes’ ba normalan. Ako si već pao na to da povališ Moldavku, ne’š valjda past’ i na tome da je ženiš. Kakva je tebi vrana popila mozak.
Ali, ovaj papak ne haje. Brani svoj izbor. Konta svi su ljubomorni što on takvu trebu voda. Eno ga čak se i na fejsu uslik’o s njom. I komentar stavio: – Vidite, ljudi, kako moja ljepota mene gleda. Žena me nikad ovako nije pogledala, a kuću napravio – kosim, donosim, prinosim. Bosanka je to, to bi se samo svađalo i inatilo. Možeš joj dat’ sve, ali nikad te ovako pogledati neće.
I fakat se ta Moldavka na slici omotala oko njega k’o bršljan oko mramornog stupa i gleda ga k’o da je jedino muško na svijetu. A on cvjeta kako samo levat može cvjetati. Sve mu lale iz ušiju a božuri iz usta.
Babo i mati čuvaju ženinu stranu, ne daju je iz kuće. Njemu rekli da ne dolazi i da će ga razbaštiniti ne dođe li pameti. Ma drama k’o na frontu. Pucaju obje strane iz sveg artiljerijskog oružja. I komšiluk se uzbihuzurio. Bavi se brzim prijenosom informacija.
On se ne obazire. Pokis’o po glavi. Skonto: nema veze, radnja fino radi. On će u podstanare sa svojom strankinjom. Nek’ vidi čaršija ko je on. Nek svi puknu od ljubomore.
Ne znam kako će završiti ova saga. Hoće li se on vratiti ženi? Ili će ostati sa “svojom” Moldavkom dok ga ne raskući? Hoće li se vratit’ k’o pokisao cuko? Hoće li ga njegovi primiti ili šutnuti?
Svaki scenarij je moguć. No, to nije ni tako bitno za ovu priču. Bitno je da mi je jedan poznanik, do čijeg mišljenja baš držim, ovako prokomentiro “slučaj Moldavka”: – Slušaj, jasno je da je frajer levat. To samo van taka dalabu može uraditi. Ja se sjećam da je Žuti vazda poblesav bio. Onako iš’o uz nos svima. Kontraš. Sjećam se prije nego što će se oženit’ kupio ultra florescentno zelenog golfa, ne da se u njeg gledat’, i dovuk’o materi pred vrata. Kad ga je mati vidjela, auto je namah zaslijepilo. Jedva je zavapila: Đe zeleni crni Žuti?!
On je ekstreman slučaj, ali je značajan indikator stanja i mentaliteta. U pravu je to kad kaže o mentalitetu naših žena. Sve će ona. I rintati, i raditi, i saburiti, i izdržati svekra i svekrvu, i zaovu i djevera, djecu sama dizati, i rate kredita plaćati, i kuhati i zimnicu spremati… Ali neće se tako omotati i tako nas gledati. I onda se čude kad im muškarce pokupe takve i slične fištrije, koje ništa drugo ne znaju osim omotati se i gledati ga ko da je Superman.
Jok, naše će se radije inatiti, svađati, istjerivati mak na konac i okrenuti leđa uvečer u krevetu uz upozorenje da im ne prilazi jer su mrtve umorne, a i mrsko im se kupat’. I onda im sve džaba. I ta žrtva, i taj posao, i sabur… Ima ona koja mu se omotala, trepnula i raspuhala mu rep k’o u pauna. Možemo mi pričati, ali svako muško na to pada, to nas ispunjava i raduje.
Sve je ok, i život, i borba, i djeca. Ali, gdje je radost življenja?
Ja ostadoh u čudu nakon ovog monologa. Ali, kako rekoh, držim do njegovog mišljenja. Eto, pa nek’ se svaka od nas presabere gdje je i kako je.
Je l’ više Bosanka il’ Moldavka?
Indira Kučuk-Sorguč