Ima pod dunjalučkim svodom svega i svačega, pa ima i onih koji su svojoj guzici nagodili u svemu i sad samo duškaju. Tako bar oni kažu.
Njemu je, navodno, sve potaman. Uzduris’o je on sebi i kuću i livadu i znanje i imanje, a bogami, malo-malo pa i janje.
Nije Sukiju našem mrsko da sastavi društvo, da zapjeva i zaigra i zagotivi i staro i mlado. Voli on da se derneči u njegovoj novoizgrađenoj vili u lijepoj nam Hercegovini. Voli on i da se pokazuje. Voli, brate, i da se hvali. Ali, on se hvali na najmiliji mogući način.
Kad Suki kaže „ja sam ovo napravio“, to ne para nego miluje uši. Takav je nekakav, slatkorječiv a nije napadan. Valjda jer je dječački omamljen svime što priroda daje a on joj uzima pa na njega gledaš kao na neku raritetnu vazu iz kakvog antikvarijata, koju nikad ne bi kupio jer je i kad je bila nova bila majstorov promašaj, ali je ipak zagledaš i smijuljiš se. Da si malo više otkačen, uzeo bi je. Čisto radi čuđenja. Jer, Suki je čuđenje u svijetu.
On je negdje od Nevesinja i još je ko dijete krenuo trbuhom za kruhom. U pečalbi je svašta savlad’o, od raznih zanata i umijeća do tih menadžerskih sposobnosti, i kad je njih savlad’o post’o je trgovac na veliko. Trgovo je svim i svačim – od drangulija i džindžuha do konfekcije, a i preprodavo je onu robu što je zovu „iz druge ruke“.
Tako je iz Zapadne Evrope u šleperima dovozio Grundingove televizore, Boshove mašine za veš, nake stilske kožne garniture i zamrzivače, tepihe i sanitarije – ma nema šta nije, od igle do cigle.
Upad’o je iz biznisa u biznis i fino se zakopitio. Pride je još izvršio neku sumnjivu transakciju i naš Suki postade „big mačor“ u svome kraju.
Kako je duže od trideset godina živio po stranjskim zemljama, tako je pokupio te akcente pa kad govori malo više lupka jezikom o nepce i izgovara riječi slatko kao kad nana na tenane unučadi svojoj pripovijeda neku legendu iz zavičaja. Uz to ubacuje engleske riječi i vrši nad radnjom neko arhidudučko jotovanje. Prava je to rapsodija za uši.
Došli mu tako neki musafiri iz daleka u njegov Sukistan i on se kao uzoran domaćin odmah prihvatio akcije pokazivanja.
– Vidite, dođi vamo – dođi vamo, kad ti kažem, ovdje imaš bolji vju. Hodi, vju je mač beter. Dođi, kaman. E, je l’ vidiš – e ovo je moja plantaža – ovdje ću da zasadim vinograd sa veri gud vajnom. A ovo što vidiš, ona dole ledina, e tu ću da konstraktiram tenis stedione. Tu će biti moji tenis stedioni za tenis plejere for fri. Ja sam tenis kouč – ja ću njih konstraktid i neka naši džuniori igraju.
Taj jedan ga pita da li to znači da će djeca igrati besplatno, Suki malo odmahuje glavom i ponosno izjavljuje: – Oni će igrati for fri, sve će imati i mene kao kouča i tuševe i kabine. Ne trebaju ništa plaćati osim članarine. To je mani za kliner, da se održavaju tenis stedioni.
Onda se okrenuo prema bazenu da neukom promatraču objasni šta je on još izgradio.
– Vidiš ovaj pul e njega sam ja konstraktid vit najbolji brikovi. Sad ćeš vidjet brikove – dođi vamo – kaman. (pokaže na nake cigletine). Ovi brikovi ovdje, oni služe za mejkovanje gaverment hausa!
I kad se završi obilazak kuće, bašte, bazena, garaža i raznih sondaža, onda samozadovoljno pogleda u tu svoju tvorevinu i kaže: – Ja sam kreator svih ovih dobrota!
Cijeli taj zijaret dobija jednu simpatičnu notu. Putnik namjernik sam sebi kaže kad je njemu dobro i meni je i prihvati se vruće janjetine.
Suki, ipak, u toj svojoj dječijoj omamljenosti i iskrenosti priznaje da je samo u jednom omanuo.
U ženi.
– Ništa ja ne bih čendžao, sve sam po svojoj mjeri konstraktid. Osim žene. Ženu bih promijenio. Tu nisam dobar dil napravio. Ona je gud mader, ali nikakva domaćica. Ona baklavu ne zna da mejkuje. Ja sam njoj s interneta skid’o recept za baklavu. I opet ju je sfušerila. Ona ništa od hrane ne zna da mejkuje. Sad bih je mijenj’o.
Žena se smijulji i pruža gostima baklavu.
Ruku na srce, Suki je u pravu. Baklava više liči na slabo zalivenu patišpanju koja ništa od agde upila nije nego na pravu domaću tirit baklavu.
Ima još nešto što on svojoj hanumi zamjera, a to je odgoj djece. Ni sin ni kćerka ga ne zarezuju. On priča da ne da ovo i ono, ali oni sve čine. Nije on autoritet nego žena. On samo laprda i simpatično se hvališe.
Srce mu se od stida stislo kad je dobio unuka a da nikad u životu nije vidio onog koji mu je kćerci mejkovo dijete. Tog hairliju više ni njegova kćerka nije vidjela. Beba se našla u dedinom naručju dok se ovaj još nije kako treba ni oko sebe okrenuo.
Sin mu krčmi lovu i voza se u nakim sportskim dvosjedima.
Suki je, ustvari, bespomoćan. I jedino mu je preostalo da tuđinima puni glavu o svojim „kreacijama“.
Ustvari, malo je on čega kreator.
Indira Kučuk-Sorguč