Melkior Bašić, chef i član Masterchef žirija: Sva bosanska hrana je jako ukusna i kuhana sa mnogo ljubavi

Piše: E.M.

Foto: Nova TV promo

 

U prošlogodišnjoj, više nego uspješnoj sezoni hrvatskog takmičenja „Masterchef“, koja je emitirana i u Bosni i Hercegovini, prvi put su u svojstvu žirija pred kandidate stali trojac – Melkior Bašić, Damir Tomljanović i Stjepan Vukadin. Ova ekipa, u konačnici, pokazala je kako zajedno odlično funkcionira pa su u „Masterchef“ kuhinji u istom sastavu dočekali i kandidate u novoj sezoni, koja je nedavno startala. Od samog emitiranja, medijske stupce često je punio šarmantni chef Melkior Bašić, koji je osvojio srca ženskog dijela publike.

Melkior dolazi iz kulinarske porodice, a zanat je učio uz svog oca Silvija Belužića, koji je, također, po struci bio veoma ugledni kuhar. Imao je prilike okušati se u nekim od najcjenjenijih kuhinja širom Hrvatske, ali i inozemstva i iza sebe ima izuzetno zapažene uspjehe u kulinarstvu. No, bez obzira na pažnju kojom ga obaispaju, Melkior je ostao prizeman i svoj. U sretnom je braku sa suprugom Andreom, a ko je glavni u njihovoj kuhinji, šta misli o bosanskoj kuhinji, kako se nosi s popularnošću – samo su neka od pitanja na koje je rado odgovorio samo za „Azru“.

 Još se nisu slegli utisci i prepričavaju se detalji iz prošle, a nova sezona „Masterchefa“ je već uveliko u toku. Šta možemo očekivati od super trojke – Melkiora, Stjepana i Damira, a šta od ovogodišnjih kandidata?

– Drago mi je da se nisu utisci još slegli, ali vrijeme je za novu sezonu. Od nas možete očekivati da ostanemo isti, pravila su ista, još smo prijatelji, još se nismo posvađali. Šalim se, naravno. Bit ćemo svoji, kao i do sada. Svako ima svoju filozofiju u kuhinji i držat ćemo se i dalje toga. Od ovogodišnjih kandidata možete očekivati da su došli spremni i puni znanja. Mi ih još educiramo, a već od samog starta ima zanimljivih jela. U ovoj sezoni će biti ko je bolji u kuhinji. Kuhinja, kuhinja, kuhinja…

 Donosi li nova sezona i neke novitete u programskom konceptu?  S kakvim sve izazovima će se suočiti nova ekipa?

– Znam samo da je sve više tema u kuhinji. Mnogo je veći naglasak na kuhinju i jela i kako da kandidati napreduju. U ovoj sezoni smo još digli stepenicu, jela su teža, izazovi mnogo izazovniji. Standard se jednostavno digao. Prošle godine je bilo super, ove još bolje. Tako vam je i u kuhinji.

 S kolegama Stjepanom i Damirom družite se i privatno. Kakva energija vlada kada se okupite i kako najčešće izgledaju vaša zajednička druženja?

– Često se družimo, kad se stignemo naći. Prvo je zeka peka, prijateljska energija, držimo se, pričamo i o problemima u životu i o dobrim stvarima, o hrani, jelu, restoranima, kuharima, chefovima – kuharski i porodični život. Kada se to druženje malo oduži, onda postaje malo drugačije. Ali, to je za sljedeći put.

Učešćem u „Masterchefu“ stekli ste dodatnu popularnost, a prozvali su Vas i „gospodin Fatalni“. Kako se Vi nosite s takvom vrstom medijske pažnje i smatrate li Vi sebe „fatalnim“?

– Da, jedan časopis mi je dao taj nadimak. Pozdravljam ih. Sebe ne smatram fatalnim. Svaka osoba ima svoju fatalnu osobu pokraj sebe. Iskreno, o takvoj vrsti medijske pažnje ne razmišljam. Melkior sam kakav sam bio i prije. Radim svoj posao i živim svoj život, uživam u životu, što bismo i svi trebali.

 A, šta kaže supruga? Kako ona reagira na Vašu popularnost?

– Njoj je smiješan taj nadimak, tu i tamo me zna zezati. Nastavili smo svoj život normalno. Ponekad nam neko priđe kad smo vani i eventualno zamoli za fotografiju. Ništa spektakularno.

 Možete li se prisjetiti kada i kako se kod Vas, zapravo, rodila ljubav prema kuhanju? Koja je prva ozbiljna slastica izašla iz Melkiorove kuhinje?

– Moj otac je kuhar – Silvio Belužić. Ljubav se rodila preko njega. Vidio sam kako on radi i pomalo sam radio s njim. Kasnije sam se zaposlio u kreativnoj kuhinji i tako je sve krenulo. Dijete sam ugostitelja. Mama je po struci konobarica, tata kuhar, tako su se i upoznali. Valjda mi je to bilo u krvi, u podsvijesti da nastavim tim tokom. Prva moja slastica je bila riža na mlijeku kad sam bio klinac. Kasnije, kad sam počeo kuhati s 24 godine, lava cake koji je bio jako popularan. Tad sam ga prvi put napravio.

Nakon toga, kad sam bio chef na Lošinju, imao sam svoj tim slastičara koji se, ovisno o sezoni, sastojao od različitih osoba. Jedne sezone to su bile tri – Dimitri, Dragica i Tanja, s kojjima sam komunicirao u vezi s receptima. Imali su mnogo ideja, ja sam imao ideja. Uvijek smo pričali o balansu, kombinacijama i tako se razvila ljubav prema slasticama. Zapravo, u slastičarstvu je specifično da slastičarna mora biti kao apoteka. To je jako bitno. Sve mora biti uredno, precizno. Sve se zna, ne može se ništa od oka. Neke sitnice mogu, ali većinom je sve u gramažama. U slastičarstvu nema preskakanja, znaju se pravila i to mi se najviše sviđa.

Desi li Vam se nekada da Vam neko jelo ne uspije? Ima li, uopće, mjesta za greške u poslu kojim se bavite?

– Dogodi se, da. To je normalno. Kad razvijate recept, nikada vam ne uspije iz prve. Ima li grešaka? Ima grešaka. Cijeli život učite, greške treba dobro prihvatiti i nastaviti dalje.

Šta najviše volite da spremate za svoju dušu?

– Domaću hranu. Tradicionalna hrana uvijek pobjeđuje. Ipak je to hrana porodice.

 Jeste li imali prilike probati tradicionalna bosanska jela? Šta Vas je najviše dojmilo?

– Bio sam nekoliko puta u Bihaću. Probao sam nekoliko tradicionalnih jela. Bio sam vrlo mlad, probao sam sogan dolmu još je bilo kiselo vrhnje gore, nisam očekivao da će mi pasati. I iznenadio me… ćevap. To nije bio ćevap nego sjeckano meso s povrćem. To me iznenadilo. Naravno, sva bosanska hrana je jako ukusna. Vidi se da kad je ljudi kuhaju, da je kuhaju s mnogo ljubavi. Da ne pričam o pitama… O bosanskoj hrani možemo napraviti posebnu rubriku.

Ne možemo da odolimo a da ne upitamo, ko je glavni u kuhinji u Vašem domu?

– Jako jednostavno – moja draga supruga Andrea, moja boginja.

Kako Vi gledate na predrasude da je kulinarstvo više ženski fah, a kojim više nego uspješno parirate?

– Iskreno, ne smatram da je ženski fah, mislim da je to i muški i ženski svijet u profesionalnim kuhinjama. Ja to tako gledam – da smo tamo svi fer play 50:50, jednaka prava za sve, jednaka znanja. Iako je u profesionalnim kuhinjama ženama mnogo teže, jer je to i fizički teži posao. Domaćinstvo je priča za sebe.

 Iza Vas su već mnogi impresivni uspjesi u kulinarstvu. Imate li neki poseban cilj kojem težite u tom smislu?

– Najvažnije mi je da prenosim svoje znanje na druge ljude, jer smatram da znanje treba širiti, da ga ne smijemo skrivati. Ako danas nekoga nešto novo naučite, ta će osoba to znanje prenijeti dalje i svi će se na kraju razvijati. Nemojte skrivati znanje.

 Otkrijte nam jedan Vaš trik iz kuhinje koji provjereno uspijeva.

– Najvažnije je da osjećate hranu koju kuhate, da razumijete šta se s njom događa. Morate da razumijete, date joj pažnje. Zato mi kuhari kažemo da je ljubav najbitniji začin.

 

Pročitajte još

U skladu s novom europskom regulativom, nadogradili smo politiku privatnosti i korištenja kolačića. Koristimo kolačiće (cookies) za pružanje boljeg korisničkog iskustva, funkcionalnosti stranice i prilagođavanja sustava oglašavanja. Nastavkom pregleda portala slažete se sa korištenjem kolačića. Slažem se Pročitaj više

Politika privatnosti