Alimentacija je ono kad staratelj djeteta nakon razvoda treba da dobije novac za njegovo uzdržavanje od bivšeg bračnog partnera. Ali on ne izdržava da daje alimentaciju i uzdržava rođeno dijete već se od iste suzdržava. A i država se suzdržava da kazni onoga koji ne može da izdržava ni sam sebe, ni novu ženu, i njenu djecu, i njihovu zajedničku, a kamoli tamo neku što je dobio s „onom“… Otprilike tako nešto.
Otvorim novine piše: Emina Jahović tužila Mustafu Sandala jer nije plaćao za sinove redovnu alimentaciju! Zraknem u portale kad tamo onaj bajni kontraš, hrvatski političar i teški pravednik Ivan Pernar što voli mnogo afričku djecu i zalaže se za njihova prava, za svoje dijete ne plaća alimentaciju!
Sjednem na kafu kad eto ti bijesne razvedene žene koja bi samu sebe pojela jer je sa škrcem i huljom provela deset godina: – Nije marke uplatio za Davuda! Možeš li misliti koja je to ljudska gnjida, otpad, tumul! Hej, za kakvog sam se ja bijednika udala. Mladost mu dala, dijete mu rodila, u čovjeka ga od hojrata iz onih pindičića pretvorila. Nije se znao ni pozdravit, mumljo ko onaj inspektor Mumljalo iz crtanog. Raja mislila da je stidan. Šta stidan!? Nije stid nego nepravilna artikulaaaacijaaaaa! I šta dočekah, hajde razvod – razvod, bolje mi je da ne gledam njonju kako se pravi važan sad kad se zakopitio kroz ovu majmunsku politiku, nego što od usta mog djeteta otkida da bi tamo neku na Maldive vodo. E, nećeš, hojrate, kad ti ja kažem! Nećeš od mog djeteta….
- Pa i njegovo je! – dobacim, samo uzgred da se ona malo odmori od frkisanja, ali nastavlja povrijeđeno žensko iz svih jezičko-govornih arsenala.
- Nije njegovo sve dok ne plaća marke. Zgrće na sve strane, ali nema za dijete. Odmah nije njegovo, ali moraće plaćat, i to sve retroaktivno. Evo godinu nije prebacio na račun ni cvonjka, mrtvog feninga. Kad mu sud zaračuna sve, ima da mu propadnu Maldivi, i da mu se zacrni pred očima.
- Možda će on prikazat da mu firma ne posluje dobro, da je pred bankrotom. Takvi će sve učinit samo da se izvuku.
- Ja, ja, to i hoće, znam ja. Vidjela bijeda da ima bolje od pure i mlaćenice, pa navalio da izigrava gošpara preko mojih leđa. E, neš sokole!
- Pa šta ćeš?
- Natjeraću ga da iskiše sve na sudu. Imam dokaze da živi odlično, i da krši zakon. Moj će ga advokat razvalit ko beba zvečku.
- Ti si se vidim nameračila pravo da istjeraš pravdu. A dolazi li on da vidi Davuda, uzme li ga preko vikenda, kupi li mu štogod?
- Kako se je spanđo s nakom rospijom, Davud mu je zadnja rupa na svirali. To svoje pravo koristi svake prijestupne. Ma, bez veze. Nekad ga nazove, slaže da će doći. A i kad dođe odvede ga kod matere, da ga nana vidi i da mi se dijete razboli od onih njenih piturina ko motano crijevo, i to je to!
- Sreća tvoja da ti radiš i da ti je standard dobar, ja znam žene s djecom što su ih muževi ostavili na vjetrometini, a oni se zaletjeli za suknjom sa isto toliko djece, pa hrane tuđu djecu, a svojoj ne plaćaju ni užinu u školi.
- Sve ima gore od goreg znam, ali ja neću da šutim i puštam. Mnoge žene neće da se bore za tu faking alimentaciju jer im je ispodniženja da traže, tužakaju, hodaju po sudu. Ali meni nije, ne zbog para nego zbog obaveze. Znao si pravit i letat za mnom ko manijak kad si čuo da ću rodit muško i zavijat ko vuk na litici od sreće, jer si se eto u selu svome dokazo da osim što znaš arlaukat eto znaš i sinove pravit. Ako je sa mnom pukla tikva, nije pukla s djetetom, tikvane!!! Budi odgovoran, misli na to da si roditelj i da ti moral i zakon nameću da brineš o tom djetetu do punoljetstva, ali i sve dok se školuje!
- Moja jedna radna kolegica, nikad za nikad od tog bivšeg gada nije dobila alimentacije. On je nekih milion potvrda izganjo da je socijalni slučaj, i kao on bi rado plaćo ali nema od čega. On ne radi, ljubav njegovog života (a to je ova druga koju je prihvatio s dva maksuma za koje njihov otac isto žonglira u uzdržavanju) ne radi, prihodi nula, rashodi hiljade i hiljade konvertibilnih maraka. Ona se budala još i sažalila, pa bi po Deniju, sinu, kojem otac nije ni lizala kupio, slala vruće peksimete i tutkala da im se nađe pošto je mlada trudna. Sve dok nije skontala da oni prodaju garderobu preko interneta, ne plaćaju porez, nigdje nisu registrovani, a puni ko brodovi. Naravno, to nije mogla na sudu dokazati, i očajavala je, sad još više pritješnjena i spoznajom da je ispala dvostruka budala! – sjetih se još jedne istinite priče, a na to će Davudova mama:
– Žene su glupe! Ja prva. Hem si prevarena fizički i emotivno, a onda te još prevari za lovu. Jer je ta muška varalica u glavi svojoj izračunala da on tebi daje, a ne djetetu. Eto kad bi djetetu u ruke dao lovu kao da bi mu bilo lakše, pa da nejako dijete upravlja sa tom crkavicom samo, bez mame. Samo da novac ne ide preko ženinih ruku! Dijete je obaveza i kapak. Moraš za njega da imaš. Snađi se! Kako se snalaziš za sebe, raju i cigare, za auto i benzin, za kafane i nove cice, a nemaš za dijete, za svoju krv!!! E, ja neću biti od onih žena koje kažu: Ne trebaju mi njegove pare! Kakva glupost! Trebaju nego šta! Možeš ti kao žena imati milione, a on taksirat, ali on svoju roditeljsku obavezu mora ispuniti i točka. Ako fakat nema, treba pokazati volju da misli na dijete, da se bori da mu udovolji, da ne štedi na vremenu kako bi mu pokazao da je otac.
- Koliko ja kontam, u zadnje vrijeme je more ovakvih koji neće da plate alimentaciju. I to „nemam“ kod njih nije trenutno nego trajno stanje.
- Pa, o tome ti pričam! Ne treba žensko imati milosti. Goniću te, Fudo, do Australije ako treba! Bićeš mi zahvalan jednog dana kad nam dijete u zdravog čovjeka izraste. Ma, kad se muško zanese u svoju novu ulogu jednostavno mu se staro izbriše ko gumicom. Đe ćeš, hudniče, mene izbrisat!!! Pa ja ću ti za vratom skakat do kraja života. Mi imamo zajedničko dijete, valja nam ga odškolovat, oženit, rođendane unuka slavit!
- Dobro ti imaš snage da se naduravaš, ali u osnovi imaš pravo, poručih joj na kraju ove monodrame.
Nešto poslije kontam, u pravu je i ona i ova Emina Jahović. Princip je bitan, sve ostalo su nijanse.