Anksioznost je sve češća „boljka“ našeg društva. Javlja se i kod mladih i kod starih, a definira se kao osjećaj unutrašnje uznemirenosti, uplašenosti, straha da će se nešto strašno dogoditi, uz napetost i unutrašnji nemir, piše Avaz.ba
Stručnjaci preporučuju da ako osjećate nelagodu zbog nečega, jedna od najboljih stvari jeste da jednostavno imenujete to. To je ujedno najlakši i najbrži način da u trenutku prevaziđete nemire i napetosti.Takvo imenovanje naziva se „afektivno označavanje“.
Istraživanja koja su se bavila funkcioniranjem mozga pokazuju da kada ljudi imenuju svoja osjećanja, onda te emocije gube na snazi.
To je prvo ustanovljeno u studiji iz 2007. godine, koju je vodio Mathew Libermann, psiholog sa Univerziteta Kalifornija. Njegov tim pokazivao je učesnicima slike stresiranih, ljutitih lica. Ustanovili su da kada su pitali učesnike da opišu emociju koju su vidjeli, aktivnost u njihovim amigdalama, što je oblast mozga koji se povezuje sa osjećajem straha i panike, opada, dok prefrontalni korteks – povezan sa donošenjem odluka i rezonovanjem – počinje da se više aktivira.
Neki oblici anksioznosti mogu da budu korisni – psiholozi kažu da je to način da vas mozak pripremi na stvari koje mogu da budu na neki način opasne po vas. Ima evolutivnog smisla: pleme koje nije brinulo o tome da li ima dovoljno hrane za zimu ili koje ne bi brinulo o svojoj sigurnosti, ne bi moglo ni da preživi.
Ali, anksioznost postaje disfunkcionalna kada počne da vam ograničava život – sprečava vas da zablistate onda kada bi trebalo da u kratkom vremenskom roku pokažete sve svoje kvalitete – na razgovorima za posao, na sastancima, kod rasprava, bitnih odluka…
Zato, sljedeći put kada se osjećate anskiozno zbog nečega, izdvojite pola minuta, možete uzeti olovku i papir ali i ne morate, i zapitajte se šta je tačno to što osjećate. Ako možete da imenujete, to može da vam pomogne da interesovanje pomjerite sa panike na interesovanje, i donošenje odluka, piše Avaz.ba