Junak ove priče – Ico Siemens bio je majstor nad majstorima. Velemajstor precizne mehanike. Čega god se dohvatio, on bi ga jal napravio iz prve, jal popravio u tren oka. I uz to, bio je pronalazač. On je, ustvari, izmislio videokameru, al mu je patent žena bacila u smeće
Danas pravog majstora ni za iladža. Moraš sve sam naučit. Od elektrike do molovanja. Nije više problem ni u parama, kolko je u znanju i umijeću.
Ne znam kako vi, dragi moji čitatelji, ali kod mene u kući se po godinu ove zidne minjonke ne mijenjaju, utičnice su redovno manje od onih strujnih kablova pa ih nikako prikačit da ne popuštaju, od ovih kablovskih „operutera“ (to nisu operatori nego oni što perutaju s tim „ruterima“) puna kuća vodilica, a da ne pričam s kakvim zorom idem u klozet.
Curka pipa, tuš i vodokotlić, izbija iz pločica voda, odvodi se začepljaju ko da s nama živi kolumbijski narko-kartel. Eno slike ne mogu na zid postavit jer je tu eto rigips, drugi je kriv, na trećem majstor udario slab malter pa se kruni…
Helemnejse, ono što je ostalo od majstora je rasprodato unaprijed šest mjeseci, a nisu bogme ni oni kakva garancija. Možda je bolje da ti ne ulaze u kuću. Hajde što te izlazak ovog veleuvaženog košta, nego što u deset minuta saznaš da te Bog dragi ni za šta nije dao.
– Ko vam je ovo uradio, draga gospođo?! Kakav je ovo bilmez prije mene bio? I sad ja treba da ispravljam krive Drine?! Ne može ovo ovako, sve treba srušit, a to je poso za pet dana. I ne mogu sam.
I tako, i kad završi, a ti jedva čekaš da ga se kutarišeš, iako ti je uzeo mjesečnu platu, nisi zadovoljan. Ustvari, izrasle ti uši. I njačeš ko magarac.
Jedino da si se davno rodio kao junak ove priče – Ico Siemens. On je bio majstor nad majstorima. Velemajstor precizne mehanike. Čega se god dohvatio, on bi ga jal napravio iz prve, jal popravio u tren oka. Bile su to one lude 60-e, cijeli svijet je mislio o seksu, a Ico o lampašima televizorima. Ne znam je li njemu seks nešto značio u životu, ali ziher nije bio ko Tesla, imo je ženu i troje djece. Međutim, bio je pljunuti Tesla. To znaju svi na Soukbunaru koji su ga poznavali. Vjerovatno je negdje zapisano da oni koji imaju istu strast, i fizički liče.
Ni Ico nije skido rukavice ko ni Nikola. Doduše, bio je niži rastom i malo bucmastiji, ali frizura na razdjeljak, ulickani zalisci, tanki brčići, dugi prsti i elegantni pokreti – sve je to ko preslikano s portreta velikog izumitelja.
Icu nisu prozvali Tesla, ali jesu Siemens, jer s njim isto ko s ovim njemačkim tvorničkim gigantom, jednostavno nisi mogo pogriješit.
A Ico, osim što je znao popravit sve od tranzistora, pegle, šporeta, špirituše, televizora, antena, cincilatora i svakojakih naprava, bio je i inovator.
Tog varljivog ljeta 1970. on je popravio ono velkačko američko auto – dodž, što su mu blatobrani ko anđeoska krila. Kako je do njega došo, to je enigma. Vjerovatno ga neki naš Caca Ciganin, ko iz Kamiondžija, našo na otpadu, malo zagladio farbom i dao u promet. I vidi ga Ico i kupi za smiješne pare. Zatvorio se s dodžem u radionicu dva mjeseca. Kad je izišo, izišo je ko ponosni kauboj za volonom u nov novcijatom karavanu crvene boje. On je njega defakto rekonstruiso, i vozo ga po čaršiji ko oldtajmera do pred sami rat.
Al pravu inovaciju je napravio tek 1962., kad je pred ulazna vrata svoje kuće ugradio videokameru. Napravio ovaj „eurekamen“ svojim rukama videokameru i prikopčo na televizor, i gdje još bog te pito. Skopčo je te neke gefifne gedorom i sve radilo ko „doxa“.
To je živa istina. Ico Siemens je gledo film „Doktor No“ u kojem taj protivnik Agenta 007 u luksuznoj vili prati ko mu se smuca otokom tajnim okom kamere.
Zainatio se i uveo sam sebi videonadzor. A zašto to u ta mirna Titina vremena? E pa zato što je njegova životna partnerica Cica voljela drmopuc više nego išta u životu. Ha čuje muziku negdje u mahali, ona se nabrzaka obuče, nabakami se i na dernek.
Skenderija im je bila blizu, i u to doba tu su se održavali plesnjaci, dok još nije napravljen kulturno-sportski centar.
Ico bi zaspo snom pravednika, jer bi ga svlado umor od tolikog posla; a ona bi se iskradi i u votaži.
Ufati se u kolo s nepoznatim i podvrisne koji put, il se raspleše ko da je na balu, sat-dva i kući, vesela i nasmijana, ko kad je bila puna života.
Jednu noć, Ico usto da se napije vode. Djeca spavaju, a nje nigdje. I odluči da je tako bunovan dočeka. I stvarno Cica se ušunjala u kuću na prstićima, noseći sandale u ruci, kad ispred nje ko utvara iz mraka stade za glavu od nje kraći Ico: – Đe hodaš ti, fištrijo, udata ženo, majko troje maloljetne djece u ova doba?!
A ona ti ni pet ni šest prođe pored njega, pritisnu šalter da upali svjetlo: – Jel ovo još nisi popravio struju, dunđere?!
Pa zabaci glavu unazad, nasmija se od srca i reče:
– Hajd šta fali, malo se u kolo ufatila!
Poljubi ga u obraz, on od šoka zanijemi, a Cica se provuče bez posljedica.
Nije falilo ništa njoj, ali Ici Siemensu jeste.
Da se ne bi u snu trzo i imo noćne more jel Cica nekom drugom u krilo sjela ili u srce stala, on je izmislio nadzorno svevideće oko. Nije da mu nije uspjelo. Jeste, nego šta.
Fercerala kamera pravo. A on je na posebnom portabl TV-u u radionici pregledavo sporne snimke.
Kako je on to uzduriso, ne znam, ali mahala je pričala da je on bio genije, „čista preciza“.
xxx
Taj mu je patent fercero sve dok ga Cica nije, ne znajući, provalila. Pošla čistit paučinu s fasade, uzela lotre i popela se, samo što je zamahnula krpom ispod lamperije kad joj se ukazala kamera.
– Aaa, vidi one moje budale, sve nake naprave potura! A lijepo sam mu rekla da nam treba lampu postavit iznad kućnih vrata…a on leteće tanjire ugrađuje! E nećeš majčin sine, preko glave mi je tvojih skalamerija! – ispričala se tako sa sobom, izvalila jednim hu-ha potezom kameru iz zida i tresnula je s merakom u kantu za smeće s pobjedničkim uzvikom:
– Eto ti ga, na!!!
Tako je Ico Siemens doživio sudbinu velikih pronalazača.