Nije nikakva tajna da smo mi Bosanci narod kvarnih zuba. Ko će ti ga znati na koga smo povukli i šta nas je sustiglo. Tvrda voda, loša klima, memla, teška zima, grozne higijenske navike, masna hrana, začinjeno, preslatko i šta sve ne. Sve to možeš i nekako da preživiš, ali zubobolju teško
Prosječni Bosanac će istrpit sve granate i to da nema salate, ali ne može istrpit kad ga zub zaboli.
- Boli me do mozga! Čupaj to govno doktore odmah! – tako se priča kod nas u ordinaciji.
I doktor čupa. I čupa. Jedan po jedan.
- Gospodine, možemo ga izliječiti. Korijen je zdrav. Treba svoje zube čuvati.
- I da ovako dolazim svaki dan, a ti mi s tim štemajzlom ordiniraš po ustima!? Čuješ li ti sebe šta pričaš? I opet mi ne možeš ništa garantovat, kao možda ga na kraju balade opet moradnem izvadit, jel tako?! I šta smo napravili? Meni doživotna trauma, a tebi stoja. A do tada ko da pijesak žvaćem. Šta god stavim u usta, ono mi se u stiropor pretvori. Haj ti meni živ bio sve ovo smeće povadi, pa da sam miran.
- Ako vi hoćete, ali ja vam ne bih preporučio. Nemate vi loše zube, samo ih treba održavati. Ako baš insistirate, možemo vam navlake napraviti.
- Jel to ono kad se zubi bruse?
- Da, izbrusimo lijepo na tanku iglicu i postavimo vam navlake, a sve vaši zubi. Samo ih tako zaštitimo od kvarenja, a dobijete i lijep izgled. Kod nas dođete ponekad na čišćenje i održavanje.
- Znači štemanje, pa brušenje da mi drob i džigerica izlete od muke, i onda opet nisam rahat. Bože sačuvaj, povadi mi sve zube i metni protezu. Jednom ću se napatit i završit priču.
I tako to i bude. Ko je kod nas četrdesetu dočeko bez proteze taj jal vani živi jal je neki mutant spoj Hamita i Semita, nešto iznikten. Tako se to otprilike dešavalo do ovog novog milenija. Danas je, ipak, malo drukčije.
Ali tamo nekih šezdesetih, pa i sedamdesetih godina, kad je Sarajevo prednjačilo u muzici, od svih rokera nisi mogo napravit jednu grupu od pet članova a da imaju svoje zube.
Cijela memli strana je bila krezava. Da si obišo Širokaču, Hrid i Soukbunar uzduž i poprijeko, ne bi mogo jednu poštenu vilicu sastavit. A kod svih zubi ko u mamuta. Krupni i dugi, ali lagani ko perce. Ispadali ko dječija zvečka. Ali zanimljivo, ostajali očnjaci da strše ko dvije stative. Ispada ko da su se namjerno furali na Grofa Drakulu. Tad je to bio pravo popularan film. Ali jok. Bila je to, ipak, prirodna kataklizma.
I pošto su tako rano ostajali bez gornjih zuba, a otić zubaru je bilo ko da dobrovoljno ideš dželatu, ta je muškadija nevješto krila svoj veliki hendikep pred ženskim rodom. Pokrivali bi gornjom usnom roru u ustima gdje su trebali stajati nanizani ko biseri bijeli zubi, i ispuštali neke zvukove koji su trebali biti prepoznati kao suvisle riječi.
- Ooookoo, kako ccciiiii? Ššššaaa ima kood bbeete? Šššššo si mi neššššoooo šššutljiva ko da ccciiii ccce zaljubišššškaaa…..
Znači, sva raja pričalo šo-ša-šu… I sad zapravo znam kako nastaje autentični sarajevski govor. Dopustiš da ti ispadnu zubi, ostaviš dvije stative, zubara zaobilaziš u širokom luku i onda sama usta pričaju.
A s protezama je tek šouuuuuu.
Tad su bile popularne one tvrde bobe 505 sa crtom… Zubar ti kaže cuclaj neku bobu da ti legne proteza. I raja sisala ovu 505 ko luda. Najviše se prodavala na memli strani, jer su svi bili krezavi. U granapu kod Fude su išle ko halva.
Niki Plisa je rano povadio sve zube, i on imo loš kvalitet zuba i uradio protezu. Tad se proteza zaljevala. To se slavilo baška.
- Hajte raja da zalijemo protezu! – nije to ništa bilo neobično. Ko što danas nije neobično da otac zaljeva silikone svoje kćerke.
I zovnu Plisa svoje društvance na kolače kod Zeljuljija na Bistriku.
- Aaaaa, jesam se ponovio? Dajgle ih baš ko moji. Ma šta ko moji, bolji i ljepši.
Raja se stala oduševljavat. – Odlični, eto ih ko biseri sa Morave, hahaha… Naravno da nije moglo proći ni ovo slavlje bez malo trehe i podbadanja.
Počeli oni listit rolate i šampite kad će ti Plisa: – Jooooj, raja, žuljaju me zubi. Zabi mi se ovaj Zeljuljijev ljeljak iz torte pod nepce…Ne mogu ja s ovim zubima jest kolače. U sekundi povuče rukom prema dole i izvadi zube na salvetu pored tanjira.
- Ma bježi Plisa, gadan si, stare mi. Evo mi se šampita vraća iz želuca.
I tako su svi s porivom za povraćanje izašli iz slastičarne samo je Plisa ostao da sam bez zuba zalije zube.
Haso s Alifakovca je bio akšamlija na entu. I volio je skupljat ahbabe kod sebe na čardaku da akšamluče. I on je nosio protezu. Tako je jednu noć pozvo na akšamluk Karamehu, koji je bio stariji od njega i do čije se u mahali držalo. Pa mu se otvori:
– Ti si, Karameho, stariji i mudriji od mene, nosiš protezu haman 40 godina, sigurno mi možeš pomoći. Imam jedan problem, ne znam šta da radim. Ha se nahladim ja oteknem pravo, i proteza me žulja kad žvaćem kao da mi živu ranu stvara.
Na to će stari Karameho:
– Ništa se ti ne sekiraj. Ima jedna maza, sad ću ti je od kuće donijet. Svaku noć kad skineš zube, malo na prst pa namaži desni…. I tako jedno sedam noći, vidjet ćeš proći će ko da ništa nije bilo.
Haso mazo kako mi je Karameho reko i fakat ga prestalo žuljat. I za heftu sa Karamehom opet na akšamluk:
– Hajde da te počastim, dragi Karameho, spasio si me s onom mazom.
- Jesam l ti reko ko lučem odneseno?
- Jesi, vala, ja fino mazo po tvojim uputstvima i prođe me. A koja ti je ovo mast?
- A to ti je mast za hemoroide.
- Za hemoroide?!Jesi li ti meni Karameho to odvadio iz kutije ili sam ja mazo iz iste kutije odakle si ti mazo hemoroide!?
- Nisam bogme ništa odvađo, ja sam ti je dao onako serbez.
Hamu izgleda dočekala ona stara malo izvrnuta poslovica „Kad ne bi na guzicu, bi na usta.“